Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 427

Послије свештенства долази одбор српско-православног црквеног пјевачког друштва са својим предсједником г. Стевом Памучином, овдашњим грађанином и са својим коровоЈјом госп. Ксенофоном Зитом учитељем, који су Њег. Високопреоевештенство поздравили, а Високопреосвештени господин им се врло лијепо захвалио. Сад долази одбор српско-православне читаоннце бањалучке са својим предсједником г. Стојаном Бабићем, који је аоздравио Њог. Внсокопреосвештенство и представио му одбор српске читаонице Високопреосвештени господин захвалио јо госп. предсједнику и одбору српоке читаонице. Овдашња учитељска тијела обојега спола предвео је госп. Стево Вукић и поздравио Високопреосвегатеног господина исиред цијелог учитељског збора и уједно иредставио сваку особу, на што је Високопреосвештени госп. митрополит са сваком особом говорио, а свака од ших је цјеливала шегову св. десницу. Разговарајући мало подуже са господом учитељима и учитељицама, питао их је о владању и понашању ученика и ученица. При растанку поздрави свака особа свога архипастира и пољуби му свету десницу. Сад долазе поједине депутацпје, као грађани, чиновницц и официри. Те разне деиутације трајале су до један сахат послије подне. ВриЈеме бијаше већ и од ручка. За ручком је био Високопреосвештени госп. митрополит, госп. прота Вид Ковачевић, предсједник српско-православне црквено-школске онштине г. Ристо Боконић и још неколико отмјених грађана;

а тако исто би и на вечери, коју је давала српско-православна црквено-школкас општина. Сјутри дан освиће радосни дан, т. ј. Сошествије светога Духа. Народ радосно устаје од своје постеље, спрема се да иде у светп храм, да види Високопреосвештеног господпна митрополнта и да му цјелшза свету досницу. Нзегово Високопреосвештенство тога дана олужило је архијерејску службу у овдапЈшој српско-православној цркви са својим прото^аконом г. Ристом Бошковићем, са Високопречасним госп. протом Видом Ковачевићем Високопреподобним оцем игуманом Гаврилом Стојнићем, настојатељем манастира Гомионпце, иречаснит свештеником Миланом Радовановићем, иарохом маховљанским п свештеником Јованом Новаковићем, парохом бистричким. Кад је архијерејска служба свршена, онди је настављена вечерња. Послије вечерње ишла је литијд около цркве. Напријед су ишли ђаци, за ђацима свештенство, за свегатенством ногаено је „Небо", под којим је нгало ЕВегово Високоиреосвегатенство, а за тијем игаао је народ. Кад се већ три пута обишло око цркве, онда се опет унигало у цркву. Његово Високоиреосвегатенство окренуло се народу и изговорило врло красну и поучну бесједу. Народ је одугаевљено слушао ову поуку; да би муха пролетила, чула би се „у оној тигаини", у којој је народ слушао архијерејску бесједу. Било је доста народа, који је сузе пуштао, те ако је који што погрнјешио, покајао се. Кад се већ све свршило у цркви, онда је Високопреосвсштени г. митрополит сјео у кола са Високопречасним г. про-