Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр- 438

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

„Подшадан", лист за омладину средњијех ј нткола. Излази трипут мјесечно иод уредништвом | проф. Момчила Иванића у Биограду. Цијена му је 5 фор. годишње за иноетранство. Живот на другом свијету или душа послије смрти човјечијег тијела. — Бапутком, којн ова чудновата кљига даје, човјек може говорити с духовима, од којих прима извјештаје из загробног живота, те тако сам тајанствено сазнаје

| стање своје душе послије смрти, своју и својих ј сродника сраћу или несрећу и т. д. Књига има 168 страча и коита 2 динара. Напнсао Стева Ннколих-Кућетина у Биограду. Књаз-Милошева улица, куда треба и.наручбине управљати. „Нови забавник", одабране пјесме, приче и романи, огромна књига од близу 1000 сграна, котта само 1 динар код администрације „Малих Новина" у Биограду.

Захарије Поповић, свештеник штрбачки у вишеградском протопрезвитерату. Нема више оца Захарија Ноповића, изненадна смрт покоси га у његовој 56. години иза врло кратког боловања Смрт која коси н старо и младо, која ко с и богато и убого, која ' коси не питајући ко си п какав си, покоси нам узорита оца своја дјечице ђеда својих мили уиучади, које је љубио нада све, покоси ваљана служитеља св. храма, покоси ваљана служптел^а св. храма, покоси добра оа дина, добра санјетника онима, којима је требало савЈета и покоси челик сроина. Кога Је Једном видио и шњим говорио, тај га је одмах заволио, јер симпатичне ријечи свакоме су за срце пријањале. Нокоси нам борца за слободу, узорита ратника на бојноме пољу. Када }е бојна труба затрубнла и дала знак Србину, да скида са себе ропске ланце, не изостаде ни отац Захарије, него пребјегну у Србију са својом нејаком дјечицом, те се уписа у добровољачку чету под архимандрптом Дучићем. Уз камилавку припаса љути мач, а о раме објеси посестрпму пушку, те с крстом у руци пође у љути бој за крст часни и слоооду златну. У три Ј - е пута био у боју јуначки се борећи, и то на Јавору. Када би стао нричатн о доживљајима у рату, тако је живо и ватрено говорио, да је свакоме слушаоцу крв узаврела. Могао би човјек сИла Божија на вести његових анегдота, у којима се огледаједино челик српство, али простор овог листа цедозвољава нам. Чим је дошао тужни и изне надни глас из Вишеграда о његовој смрти и чим је на пркви у Штрпцима звоном оглашено о смрти духовног пастира штрбачке парохије скупише се сви парохијани са сузним очима, а

^ла. препуни туге жалећи за својим пастиром, у дому покојниковом, те туј одмах разредише ко ће ићи у Вишеград, да допрате мртво тијело, до његове цркве, коју Ј - е служио 30 год, и коју је својим заузимањем саградио, те да га поред цркве и сахране и да онда почива миран вјечити санак. Половица њиа парохијана одоше пјешице у Вишеград, а половица одлучише, да изађу пред тужни спровод — до на Бијело-брдо удаљено од Штрбаца 1 сат, а од Вишеграда 5 сати. Скупило се и мало и велико те изађоше на Бијелобрдо, дочекаше тужни спровод са смртним остатцима узоритог свог пастира. Није било душе, која није поред мртвог тијела сузу жалосницу пустила. Јецање и плач за покојником, непобитан је био доказ, колико је био обљубљен код свог српског милог народа, и колико жале за губитком свог пастира. Спровод је стигао на Бијело-брдо у 2 сата по поноћи на 24. августа т. г. Туј су се одморили од далеког пута, а у том стигне_ покојнога син, ново-рукоположени свештеник Коста Поповић из Сарајева, кога је послао у СараЈ - ево, да прими свештенички чин али му се не даде, га види свог сина у свеште ничком лицу. У 7 сати изјутра на 25. августа у нед ељу крену спровод са мноштвом прикупљеиог народ.. - До на пола пута изашла су била сва школска дјећа, да и они кажу посљедну почаст своме доброме вјероучитељу. Све што је спровод ближе Штрпцима долазио, скупљало се је народа све внше, да их је скоро било и преко 200 душа, Спровод је био под водством пречасног госп. оца проте Јефта Ђуровића, те попа Николе Стевановића и попа Јосифа Поповића, а к њима се придружи у Штрпцимаипоп Ђорђије.