Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св 12

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Стр. 459

— та можда ће нас ово опаметити, та можда ће нас ови и овакови појави зближити и побратити правим братимством — можда ће овакови догађаји нашу успавану љубав друг другу пробудити, можда ћемо у оваковим зар часовима познати један другога као брата рођенога, као онога, који је позват да брани, чува и стражи у тврђави цркве наше православне миле мајке наше. Ово је ваљда божански промисао установио да нас из дрејемежа, из лахкомшиљења, из небрежљивости и индеферентизма спрам наше мајке" пробуди и оснажи, Зар ми нијесмо потомци славнијех прађедова гсојп су и крв своју знали пролити за своју вјеру — који су баш у тој светој вјери спасени налазили спасења и живота? Она плаче, јеца и нариче, не што се боји спољашње силе — јер ,,вратаадова не одо^кЈт^еи" — о град њезин и тврђаву 1Б«ну разбиле су се толике паклене силе и свакојаки нападаји — али када? Онда, браћо моја мила, док су синови и кћери њене били одани матери својој — онда када су слушали гласа матере своје, онда, када су се љубили као синови једног оца и мајке онда, кад нпјесу знали за издајство — и кад нијесу мислили на то, да међу њима има синова који би крвничкпм ножем неслоге растровао и окужио град љубави мајчине. Онда, и от-т велнм, само онда биле су силе адове слабе а да. пробију град цркве наше и жпву ограду њену. То је било онда, кад је свакм син цркве православне њу само признавао — њом се само величао, њу и њену само науку слушао и по њој се само управљао и владао. А данас, Јади наши и невољо наша ? Па још ми питамо зашто плачеш мајко? Како нећу плакати и јадиковати, вели нам она : ,,кад сте се оглушили ви синовн моји и кћери моје мене ваше хранитељке и чуварице! Како нећу пла кати — кад ви, који сте позвани да ме штитите и браните, сами се између себе кољете и угризате, како нећу плакати, кад ви сами разри;евате град мој и правите ране на тјелу града мога, куће моје и етанпшта мога — како нећу нлакати, кад ви дјецо моја нећете да слушате мога брижнога материнскога гласа — већ слугаате гласове нечистих духова — који вас одводе од мене и уче вас да но тјелу живите а заборав-

љате душу, тај камен станац ереће и напретка људскога. Плакати морам, јер је пуста кућа моја — град је празан и нема га ко бранити од нападаја. А ја јадна и чемерна мајка — морам гледати чеда моја како лутају по мраку као пука еирочад од немила до недрага и ваљају се по калу гријеховном, угађајући грлу и трбуху своме, а скроз заборављајући на своје божанско оп[едјелење на слику и прилику Бога живога! Плакати морам гледајући како моја сама чеда убијају међусобно један другога — поганштином срца и језика свога и редове мојих малобро]них бораца проређују. Плакати морам, јер сте ме оставили сами по слободи разума вашега слушајући лажне паклене науке које вас уче и говоре вам : „Нема Бога\ нема душе! и А ви као наивна дјеца послушасте гласа непријатеља ваших и гојих н одадосте поклонства идолу њиховом идолу пуна трбуха! — То је ваш Бог — то је ваша вјера, ваша љубав и ваше нацање! Па како да не плачем и како да не уздишем — јер гледајући вас како се тијелом само сладите — знам и видим вашу пропаст — јер тјелесни будући, пропадљиви сте, слаби и нејаки и нијесте у стању бранити се од искушења грјеховнијех и навала пакленијех, већ се њима у наручје бацате — а мене и град мој Сион остављате празан на милост и немилосг мојијех душмаеа. То је повод и узрок мога плакања и суза мојијех. Али, у чмок^кћ шкоз.иожнд — 8 Бог>1 ж! к(ж коз/иожнл (8т(.. Мила и драга браћо! То су ријечи и одговори наше свете матере пркве, која нас онет сузним очима иозпва у загрљај свој. Лукава су времена у којима ходите (Ефес 5. 16.) чувајте се да вас обманитељ не зареде н за њпм идући да не одете у пропаст грнјеховну. Дјјечнце уздлнице наша! Вп се спремате да једноч као људи наоружани мужаственом снагом примите од нас вашијех предагса V на елијеђе аманет нага цркву и вјеру нашу православну — ерпску, ви је чувајте и сложни и одважни будите на ст|>ажи бедсма, њеног. Ноел\гаајте печастивог духа који ее је заогрнуо у пдашт пдук", гга тобож н.чука ирмјечи, вели он, и брани гатовање своје матере цркве — п иознање !Јога. Маука права и пстнпптд пе мо-.ке никада у протус.зовљу са науком Божијом и вјером нашом