Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 466

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

код имућнијих, а сиротиљи свештенство и онако безнлатно врши, што јој по вјерп и закону треба ; даклен није Симониста, као што неки фарисејивеле И осуђују наше свештенство, да сиротиљу гули. Из свпју довде побројапих незгода и тешкоћа, очита је ствар свакоме, да је наша свештеничка наплата бар до сада била неосигурана, те да је и крајње вријеме, да се ова „ Представка, о поиравци и измјени садањег стања свештеничког 1 " на задовољство, како свештенства, тако и народа, једанпут ријеши. Свештенство дакле очекује са тврдим уздањем, да ће кад год доживити. да се и њему и,и8ш,нмн по правди и заслузи осигура, те да би исто при бољој и осигуранијој наплати могло са већим успјехом вршити своју службу — народних пастира и учитеља. Вама пак високоучена, високоштована, пресвјетла и велеможна господо, сви који год имате уплива и удјела у поправци нашег свештеничког стања у овим мученичким покрајинама: поносној Босни и кршној Херцеговини, обраћа се свештенство с молбом, да би знајући, за све побројане тегобе његове, које му сметају, да буде народу својим положајем и задатком од пра^е користи, потражили пута и начина, како, да се стање свештеничко што прије поправи и уреди, те да свештенство једном не мора изнуђавати и просјачити своју заслугу. Кад би се стање свештеничко уредило и поправило, како треба, и како се жели и захтјева, свештенству би се онда шљедователно — створиле боље прилике, те би се исто могло ревносније заузимати и настојавати да одговори своме тешком и узвишеном задатку. Тако уређено свештеничко стање, привукло би у свештенички сталеж људе одличнијпх епособности, који су досада, ушљед слабог и неуређеног стања свештеничког тражили службе у другпм струкама, које су боље плаћене и правичније награђене, из чега се дакле види, да би народ само овим начином могао добпти взљане корисне и научне свештенике, а ако икоме, а оно код нас у Босни и Херцеговини, нужни су

српском народу, добри, свјеени, ваљани и научни свештеници! Стидно је и штетно, да се овако и даље равнодушно — безосјећајно — гледа, како свештенство, гоњено крајном нуждом, оставља књигу, па се хва^а плуга и волова, да зарани себе и породицу своју, а још је стидније, да свештенство пада сиротињи и удовицама на терет, тражећи од њих бир и другу наплату! Напреднији и просвећенијп дух данашњег доба код нас у Босни и Херцеговини баш захт1ева, да се једном наше високе предпостављене власти обазру на свештенство, и да му бољу и правичнију награду даду, према његовом задатку и одговорности, које вршп и према држави и према народу, те је исто, како се мисли и предпоставља и заслужило, да се према његовој светој и толико узвишеној служби — колико било по каже призрења и признања. Овдје ми је наспоменути још и то, да по појединим имућнијим евештеницима, који су од својих ђедова и очева нашљедили стање и имуће, пли, који су сбоЈ у дужност пренебрегли, па се одали трговини и кориснијој заради, не треба мјерити стање свештенства у опште! Треба ногледати на већину оних, који немају ни куће нп кућишта и који невољпшу читавог вјека свог, а то ]е данас — без извпмке сво млађе свештенство, које из школа долазн у свијет, па онда суднти о правом стању свештеннчком, због кога се не тражи нпкаквих великих издатака нп тешких жртава, те да се поправи стање свештеничко, на које се данас толико тужи и ваније! ? Завршујући овај чланак, полажем тврду надежду, да ће исти обратити пажњу и сачувствија наших претпостављених власти на наше данашње невољно свештеничко стањс, те да ће исте милостиво пристунити овом дјелу: поправци и уређењу с.вештеничког нам стања! У Виочани , на св. великомучен. Георгија 1897. год. Стеван С. Поповић, свештеник.

Ов. Саво у народном предању. Св. Саво на Дурмитору планини. планину. У томе селу ухвати их ноћ, па ће св. Ходајући св. Саво по Дрној Гори, дође Саво рећи своме ђаку: „Хајде нам потражи са својим ђаком у , но сеоце под Дурмитор гдјегод конака, а ја ћу овдје сјести, да се мало