Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 12

Б.-Х. ИЗТОЧНИК

Стр. 443

кад исти писац поднесе консисторији ради увјерења штампану књиту мојег животописа". (Види лист „Б.-Х. Источник>-' од 1896. год. свеска за Јули и август) ова АЕ М. консисторија расписује стечаЈ, да се у року од године дана рачунајући од 1. јануара 1898. год. написана и штам-

пана биографија блаженопочившег митрополита ЂорЗ^а Николајевића овој консисторији на увид и исплату награде, припошље. Из консисторијалне сједнице 27. новембра 1897. АЕ и Митрополит Дабро-босански Николај.

Лекције из „Каноничиог Права". По рукопису из богословије, с дјдацима пише Ненад, пресвитер. (Наставак.)

3. Црквсна правила. Све, што се односи на хришћанско вјероучење и владање, на богослужење, црквени суд и управу, изражено је правилима васељенскијех и помјесиијех сабора и св. отаца, ђе је то све нашло достојно мјесто. А сва ова правпла скупа оастављају и чине црквени канон , једну цјелину, у којој се огледа правни живот црквени и представља дух, који је руководио цркву при њезиној унутрашњој и спољашњој уредби. По вриЈедности, прво мјесто заузпмају правила ссд<ш васељенскмјех сабора; за тијем десст помјеснијех сабпра а најпошље, правила, 12 св. отаца 1 ). Ну, по^ требио је, да се разликују црквени тсмељни закони од онијех, који се тичу појединијех страна њезииог спољашњег устројства, и који су постали утицајима некијех особитијех историјскијех прилика. Први, закони, остају онакови, какви су и примљени најприје 2 ), и не мијењају својпх одредаба; а други, према прпликама времена и мјеста, ирема потреба.ма црквенога живота, могу се и кадшто препначити, ради тога, да би тако црква лаше могла вршити задаћу своју. Ову исту мисао ') VI. вас. 2. г ) Ш. вас. 7.

потвр^ују и саборска правила одредбама својима. Н. пр. правило 19. IV. вас. сабора наређује, да се има држати сабор у епархијама по два пута у години; но 8. правило трулск. сабора говори, да је доста и Ј*едан пут, кад су зле прплике 3 ); али забрањује, да се мнјењају или укидају правила, него нека остану, каква су, т. ј. каква су већ и примљена; но та се забрана односи на поједине људе, који би хтјели да истином тргуш; а не на, власт црквену, која има нраво и дужност, да пеке установе развија, а неке, које су се већ прежпвјеле, исправља у корист своје цркве, према нотребама 4 ). Црквена правмла имала су с почетка облик и форму саборскпјех одлука и иосланица св. отаца, а доциије су удешена и раеређепа, по вриједпости, по предметима ЦЈЖвенпјем, о којима говоре, као правила; јер су опа постала у разна времена и по разнијем мјестима, према повременијем потребама м околностима, па с тога су у први мах била растурена по одјелитијем збиркама, док нијесу по -лије сабрана сва у једну цјелину, једну књигу, гсоја се по томе назвала Зборник црквенијех

3 ) Исиореди аи. 5.; VI. вас. 12 и 13.; неок. 15.; карт. 4. и 34 ; Вас. вел. 22. и друга парал. правила. 4 ) Ап. 37.; Григ. неок. 8.; Вас. вел. 47.