Branič

одговори: „Ми смо слаба духа и ми се не можемо кајатп за наша зла дела." Ето како се помоћу иозитивних нроучавања кримнналне психологнје могу нснравитп извесна ногрешна мишлења. ко.ја владају о грижи савести код криваца. Овде сам лимитативно II просто изнео ннз доказа, остављајући да на другом месту изведем пз тога правне закључке.

ИЗ СУДЕИЦЕ XXV Кад вигие њих заједнкчки (§. 60 грађ. посг.) воде иарницу* па салњ један од њих поднесе уверење о сиротно.п стању и не илати таксу, иресуђење не односи се и нсс заједнпчаре који нису поднели уверење о снротнол стању а тако/је ннсу илатнли таксу. РЕШЕЊЕ 01ИНТЕ СЕДНИЦЕ КАСАЦ. СЈУДД. Неки Сотир А.... и Коста С.... водили су иарницу иротнв Јована Ј.... о дугу. Тужени по овој нарници буде судом вар. Г>еограда оеуђен да нлатп тужиоцнма тај дуг, па ту пресуду оснажи и анелациони суд. Тужиоци не буду нешто задовољнн с нресудом анелац. суда па за то нлјаве жалбу касац. суду, но овај, кад му акта дођу, прпмети, да ннје била наплаћена такса за незадовољство, зато, што ,је један од сапарничара — Коста — поднео био увереље, да нема одкуда нлатитн таксу, те тако касац. суд врати акта нерасмотрена „што није наплаћена такса и за апелату, јер поднесено уверење говори да само Коста нема одкуда да нлати таксу а не и за другог парничара Сотира". После неког времена Суд вар. Београда, пошље онет акта овога спора касац. суду на расмотрење, с напоменом само да су сс протнв пресуде апел. суда жалиле обе парничие странс. Касациони суд у своме II оделењу, упустив се према овоме у расматрање, нађе, да пресуда анел. суда не одговара закону са овпх разлога: „Кад за тужиоца Сотира по наредби истог апел. суда није ноложена пропнсна такса за незадовољство — аиелату — д;ао што је нарочито тражено по нрепоруцн касац. суда, а то је требало да се урадп, јер поднесено уверење гласн само на тужиоца Косту, то се