Branič

764

Б Р А Н II Ч.

БРОЈ 22.

томе, апелац. суд није налазио законог основа да само за то ; што Сотир није ни таксу ни увереље о немаштини ггоднео, не расматра ираво оба тужиоца, пошто је исто право и Костино и Сотирово нераздвојно и заједничко, па се као такво и нресуђивати може. Сем тога, кад касац. суд наводи, да суд овај није могао расматрати иресуду и но незадовољству Сотировом с тога, што се сматра, да тога незадовољства и нема, пошто Сотир није положио таксу за апелату — онда са тог истог обзира по чему је касациони суд, који сада не расматра пресуду апелационог суда ни по незадовољству Костином, могао апелациону пресуду и не расматрајући је ништити. кад за такво своје поступање не наводи закон, по коме касац. суд може и нерасматране пресуде уништавати?" Услед ових противразлога апел. суда, у својој општој седници касац. суд 10 Априла 1887 год. донесе овако решење: „Примедбама касац. суда II оделења од 18 Фебруара тек. год. уништена је нресуда апелац. суда, што један од иарничара није тжсу за апелату платио ирема § 21 зак. о таксама. — Противразлозима апел. суда доказује се да то није нужно било, ношто јеједан од сапарничара поднео уверење о немаштини. Овде је према примедбама оделења питање на решењу: да ли касац. суд може уништавати пресуде нижег суда само на основу то .ме гито такса није наилаЛепа или то не може, већ само неуредне чпновнике има да јави министру Финансије, да их он по закону о таксама казни што су један акт без таксе узелн у ноступак. Општа седница касац. суда, узимајући у вид да чл. 21 закона о таксама прописује да се акт без таксе не узима у поступак, али не каже, шта даље бива ако се узме, а на против да чл. 23 нарећује да су чиновници дужни таксу да нлате ако акт без таксе у поступак узму, али не наређује, да је у исто време и сама радља власти по томе акту извршена ништавна, — решава: да су горње примедбе оделења, којима сву радњу апел. суда уништава једино на основу томе, што парничар таксу за апелату ннје платио, неумесне према чл. 27 зак. о таксама, и зато предмет враћа оделењу касац. суда, пошто оно нпје саму ствар ни расматрало." По овоме решењу опште седнице расмотри II оделење касац. суда пресуду апелац. суда, па је поништи одноено главног предмета парнице, којп овде не излажеМо пошто нам је цељ да изнесемо како је решено само питање о такси; али је поништи само у корист тужиоца Еосте, који је место таксе поднео уверење о сиротном стању, а по жалби његовог заједничара Сотира оделење ннје дело нн раематрало .