Branič

Б Р А Н 11 Ч

БРОЈ : 6

свпма стуињпма савршенства производње, тако да са одве!) мали.м п пезиатпнм вариацијама и изменама грађанског законпка може вечпо да влада у друштву. Колективнзам усрећава народе, гдегод влада, јер сеје и утврђује онакве односе и онаква начела, која се у данашњој науцн п у данашњем животу само за идеале сматрају. Носећи у себи божанствену иравду н слободу, он измпрује небо са зем.вом. Сретнп су они народн којн су колектнвпзам н Хрпстову науку усвојпли и разумелн; 1 ) несретнн нак они. којп ово погрешно тумаче II изврћу. Колективпзам, сам но себн, није та:;о страшан, као што се обичио мнсли. Колектпвизам је владао код Срба од искони српског нлемена п народа, иа све до — модерног грађанског законпка. Страшни су: грабеж и отиман.е, превласт н надмоћпје, — а све су то начела иидпвндуализма. II ждрцга заспована је на пачелпма колектпвпзма. Код Срба управо и немамо нпкаквог другог ириватиог колективнзма сем тог нородпчног. Баштпиа је основа задрузи и задружиом животу. Задруга се нојавпла у српској историјн заједно са баштином, на баштинп одржава се, а управо рећн са баштпном заједно и иропада, јер губ" основу своју. Баштиаа п иородичнп колективизам то јеједио н исто. Баштина је п постала услед породичног п задружног живота. Баштпнско право то је онет система економне организације старог српског друштва. — Нитање настуиа: кад је ова система економннх одпоеа у свој иотпуности својој владала, кад је она у највећем јеку бпла код Срба? — Одговор је врло кратак: у пре -Феудално доба,' 2 ) доба неутрализма. 3 ) Феудализам је баштнну већ у неколнко наказио и накара;:ио, ') Но ссби се разу-ие, да су начела бозканске правдс и сдоб»де код некчх народа н плсмсна још и прс Христа владала-) 0 осоме немамо петорпје >цх иодатака, али према стснену савшненства проиаводње ч развићу сиетеме еконолне организацпје може се то ноуздано тврдити. ®) Тада је, може бпти, код Срба владао нојам аисолутно нвЈељиве имовине. Ово пак тим вероватнпје, што у то доба -;емље нзмађаху саобр ћајне вредности.