Branič

190

Б Р А Н 11 Ч

ВРОЈ 6

Б2РЛИНСКИ 7Г0В0Р (Свршетак) Чл. 23. Висока Порта обвезује се да иримени у свему органички правилник од 1868 год. на острову Криту, уносећи у њега модиФикације за које се нађе да су умесне. Подобни нравилници који С У удешени према локалним потребама, изузимајући ослобођење од дажбина које ужива Крит, имају се завести и у свима осталим деловима Евронске Турске за кОЈе није предвиђена нарочита организазација овим уговором. В. Порта одредиће нарочите комисије, у којима ће урођеници бити довољно заступљени, да израде појединости ових правилника за сваку провинцију. Предлози који буду израђени за организацију поднеће се В. Порти на преглед, која ће саслушати мишљење европске комисије, установљене за Источну Гумелију, пре него што обнародује акта о њихову узаконењу. Чл. 24 У случају да се В. Порта и Грчка неби споразумеле о иснравци границе, која је означена у 13-ом протоколу Берлинског конгреса, задржавају право Пемачка, Ауетро-Угајкчса, Француска, Велика Британија, Италија и Русија да понуде њихово посредовање обема странама ради олакшан.а погодбе. Чл. 25. Босну и Херцеговину окупираће Аустро-Угарска која ће овим провинцијама и управљати. У санџаку Ново-Пазарском, који се простире између Србије и Црне Горе у правцу ка југо-иетоку преко Митровице, остаће и даље турска управа, пошто Аустро-Угарска не жели да се ирими управе и тога санџака. Али Аустро-Угарска задржава себи право да држи гарнизоне и да има војене и саобраћајне путове на целоме простору тога дела пређашњег босанског вилајета, да би посигурно могла одржати ново политичко стање и слободу и безбедност на саобраћајним иутовима. Влада Аустро-Угарска и Турска задржавају право да се међусобно споразуму о појединоетима. Чл. 26. Висока Порта признаје независноет Црне Горе, а признају је и све оне високе уговорне стране које ју још нису нризнале. Чл. 27. Високе уговорне стране сложиле су се на ове услове: У Црној Гори разлика у верн не може се употребити као основ да неко буде искључен ;:ли онеспособл>ен да ужива грађанска и политичка права, да се прими јавне службе, да врши јавне послове и ужива почасти, или да упражњава задатлиске и индустриске радње ма у коме месту. Слобода и јавно вршење свију верских обреда осигурано је свима домородцима Црне Горе, као и странцима, и никаква препрека не може се стављати ни хијерархиској организацији разних вероисповеди ни њиховим одноеима са духовним поглаварима њиховим.