Branič

БРОЈ 6

Б Р А Н 11 Ч

мисли, већ нааротив с годпне у годипу све вгте расте. Број грађанских дела у 1887 год. заузимље средње место, јер пма од тога броја 2 већа и 2 мања, али на жалост број крчвичнпх дела заузимље прво меето, тако, да је од мањег броја у споменутим годинама већи са 89^, а од највећег пак са 145 дела. Што у тој мери не расте н број грађанекпх де.та, мнслнмо да је поглавптн узрок закон о таксама. но коме се мора такса у напред да илаћа, што да се људи тек краји.ом нуждом нагнани упуштају у иарничење илп у мањим етварима сасвим га напуштају. У години 1887-ој онтужено је свега 3315 лица, од којих највшпе пма еељака — 2070, за њима но броју највнше долазе трговци — 223, општинеки чаеници — 203, женскпње — 153, чиновнпци и ирактиканти — 114, занатлије — 08, слуге н надничари — 94. уредници, штамнарн и допиеницн 75 и т. д. Од горепоменуткх 3315 оптужених лица, осуђени су свега 971, један је смрћу избегао осуду, оелобођени су пак еудском одлуком 788. Свега дакле нзречена је судска одлука над 1700 онтуженика. Изгледа ирема овоме, да је остатак у 155бдица сувише велики, према ороју несвршених дела, но ово се објашњава тиме, што у ових 1555 лица долазе и она о којима је нолицијска власт по § '/9 кривичног пост. одлуку донела, дакле, где до судеке осуде није ни долазило. Даље и она лица у оним делима по којима никакова оеуда судска ни донета ннје, као у г питању о узимању под суд, пуштању на јемство, иовторно суђење, по делима враћеним с уиутствима еудовима и полиц. властима и т. д. Да укратко пређемо еразмеру главнијих осуда према броју лица оеуђених. Од 971 осуђеног има их 34 над којима је емртна казна нзречена, 442 који су осуђени на робију и 445 који имају да издрже казну затвора. Према овоме долази 3-45% или на 200 осуђених на смрт, огромни проценат; 47° /0 на робију, а толико и нешто мало више на затвор. По законској квалиФикацији казнимих дела било је највише крађа — 5С0, а међу овим највише оиаених 281, убиства 311, повреде тела 176, јавних увреда 121, утаја 114, увреда и клевета путем штампе 106, разбојништва 104, злоупотреба у дужности 102 и т. д. Крађе долазе 23% убиства скоро 15%, сувише много. Да приметимо овде, да се убиства тако олако и скоро за ништа догађају, да редко у коме елучају има за то озбиљнија повода. На законодавству је да размисли о овоме. Др. 3. У.