Branič

БРОЈ 20

Б Р А Н И Ч

699

која су спадала у њену надлежност. У изванредним. ирилик&ма, к |д је спас државе захтевао, сенат је судио таква дела и без овлашћења народа, сам или преко консула, као на пр. завереницима Катиличиним, браћи Грасима и т. д. Осим тога он је судио сва проста злочинства, која би странци у Риму учинили; а тако исто и све политичке кривице, учињене од стране савезника римских против државе римске. 1 ) Овакво је било уређење судске власти и њен поступак од четвртог до свршетка шестога века римске ере, када се знатне промене учинише како у организацији судова, тако и у процедури њиховој. Као што рекосмо, до краја VI века није било у Риму сталних судова за кривична дела, већ их је редовно судила народна скупштина; у почетку и за дуго непосредно сама, а доцније због разних прилика она је ту своју власт преносила за иоједине случајеве час на сенат, час на остале званичнике на пр. консуле. Тек у почетку VII века, око 604 год. почеше се заводити стални судовизбог увећаног становништва и увећаности пословакоје је незгодно било износити нред народну скупштину. Први сталан суд основао је те (604) год. народни трибун Пизон, који издаде закон „Бе ресиппз гереГипсИз" . Одмах затим основаше се још три стална суда. Доцније су Сула и Ј. Цезар заводили све нове и нове судове за разне врсте казнимих дела, тако, да је за свако дело постојао и нарочити суд. 2 ) За судије у овим судовима, којн се називаше (^иаезНопев регре1иае, узимати су у почетку само сенатори, затим само племићи. Доцније су могли бити судије и сви грађани без разлике, који су имали пуних 30 година и остале способности за то. 0 саставу ових судова, т. ј. о томе која ће се лица за судије узимати, водила се дуга и жестока борба, која је много допринела да се изроди грађански рат између Суле и Марија. У сваком од ових судова предсе-

Не1Је св. I стр. 53, 54 и 55. 2 ) М1И:егша1ег, В^гаГуегГаћгеп стр. 59 и 60 св. I.