Branič

776

б р а н и ч

број 21 и 22

По извиђају код иследне полиц. власти и по расмотрењу акта, Суд окр. Крушевачког нађе : „Да дело аокушаја. убиства не постоји, како према томе што се ничим не потврђује намера оптуженога за дело убиства, тако и што ;је једини траг, на основу кога се представља дело покушаног убиства она рупа нађена на тканицама тужиочевим, на који траг суд не може да оснује своје мишљење о постојању представљенога дела покушаног убиства, и са разлога, што је и по вештачном мишљењу требало да се иросече још који кат од тканица којима је тужилац опасан бно, па да наступи могућност повреде која би тек могла да послужи као основ за питање : да ли је оптужени намеравао да тужиоца убије ? а тако и са разлога, што и сами вештаци нису могли на основу нађенога да закључе, да је акт последица покушанога убпства над тужиоцем.« - Односно дела јавне увреде нађе да има места стављању под суд. По жалби приватног тужиоца Касациони Оуд у своме II оделењу нађе, да решење Суда окр. Крушевачког не одговара закону са ових разлога: »Кад је вештачким прегледом нађено да има трагова од ножа на тужпочевим тканицама, онда је Суд погрешио што је оптуженога пустио испод суђења за дело покушаја убиства, већ на против требао је истрагу да продужи и вештачко мишљење да доведе у везу са исказима сведока очевидаца: Вукадина, Вељка и Живадина, од којих неки потврђују извршење самога овог дела, а неки поједине околности које се односе на то, па све то кад укупно оцени, онда да види да ли има дела покушаја убиства, јер за исто према I 41 крив. законика није потребан траг на телу нападнутога од започетог Фактичког извршења, већ је довољно ако је средство извршења остало у покушају узроцима који нису зависили од воље оптуженога. Суд окр. Крушевачког не прими ове примедбе, што „исказима сведока, који се у поменутим примедбама спомињу, није потврђена намера за убиство.« Али Касациони Суд у својој општој седници 16 Новембра ове године Вр. 4066 нађе, да су примедбе оделења Касационог Суда закону саобразне а противразлози Суда окр. Крушевачког да не стоје, Јер намера оптуженога не изводи се само из онога шта је оптужени напред радио или шта је говорио, него и из саме радње ње! ове при чинењу дела ; и тако кад је овде оптужени ножем, дакле, оруђем којим се убиство може да изврши, ударио тужиоца у трбух, дакле, у место где се најлакше смрт задати може, т< ј се из тога довољно на-