Branič

36

ставницима графовија и племства; не, и једни и другп држали су се одвојено и јављали су се само онда кад би влада имала предузети какав корак, који би се тицао и њих непосредно То су били тако рећи представници који су нредстављали два различна друштва , која су живела једно поред другога н под једном владом. Али, с друге стране опет нису постојала два дома као два засебпа дела иарламента, Та подела извршена је доцније, око средине XIV века. Карактеристичнс је међу тим, што код ове друге врсте представнпка влада принцип избора, док код опе прве све ироизлази из личног сталешког права. Та разлпка огледала се још и у начину гласања. II једни и други даваше свој глас засебно, често једни без других. ако дотично питање није додиривало и њихове интересе. Исто тако ини нису ни заседавали заједно на једном месту, него неки у једној а други у другој варопш; а кад су већ у Вестминстеру имали заседавати заједно у једној сали, тада су велики барони и представници гроФовија заузимали горња места, а послаиици варошн и бургова места на дну сале. Када је пак мећу представницима племства овладала разлика, и то између великих барона и представника гроФовија, а у корист оних првих, ови се други придружише иредставницима варошп и бургова и створише с њима једну целпну, те тако ојачаше овај слабији елеменат, давши му нове моћи за борбу било нротив централне власти било против великих барона. Ето, у Формацији тога доњег дома лежи иолазна гачка свпју енглеских слобода, јер се круна у борби са заосталпм делом Феудалне арнстократије, после одласка ритера, ослањаше на представнике ове друге врсте, који су се опет сваком борпом користили да што боље осигурају права и слободе оних које представљају. Ово је управо обратно ономе што се десило у Француској, када су се оно Француски владаоци, паслањајући се на представнике вароши и општина у борбп