Branič

37

противу племства, уздигли и над овима и над ошша идући аисолутизму Луја XIV. 1 ) Разуме се да је од средине XIV века било још многих других мена, трвења и реФорама, које су ту Форму вллде усавршавале и све више проширавале обим надлежностп парламента, који је наравно у почетку морао опти много ужп и ограничавао се само на питања о рату и војним издацима, и довеле га до данашњега ступња, али ми бе нећемо упуштатп у друге детање. Напоменућемо, да је дугом борбом изнесен нов принцип представнише владе, који с-е од старога битно разлнкује н ако му онај првп служи као почетак. По староме принципу узимају се у обзир само поједини моћни сталежи , док се по новоме полази од јединства целога народа. По старом принципу право представ.вања сматра се као лична својппа сталежа, корпорација и вароши, који својим представнпцима даваху тачне и обавезне инстрЈкције, а за услуге даваху им из свога џепа извесиу награду. Права п дужности сталежа беху мешовите природе и приватне п јавне. Нови принцип сматраираво представљања,било сталежа било корпорације, не као лично и зассбно право, већ као право које им припада као деловима целине, државе. Представнике но овоме принципу не везују никакве инструкције бирача; њихове трошкове накпађава сама држава а права и дужностм представничког тела п чланова који га саставл>ају чисто су јавне природе. 2 ) Ми смо мало пре казалп, да је представнпчки систем имао својих почетака и на континенту г , али непово.впе прилике сметале су његовом даљем развитку. Па не само тада но баш и онда када је тако рећи готов и израђзн прешао у Француску он је наишао на велике сметње у Русовљеаој теоријп, која му је противна у принципу и која беше јако овладала духовима пред саму револуцпју.

') Види о овоме детаљнцје цсториеке иодатке: Ои1го1: Н1з1. Ди §;оиу. гепгев. Т. II стр. -268 нтд. В1ип1зсћ1Ј у пом. делу. Т. II стр. 45!) игд. 2 ) Дал,е раздике види у В1ип1всћН у пом. делу. Т. II стр. 478 и т д.