Branič

Према садашњем стању ја ћу покушати, да дам према својим силама одговора на питања, која су у ночетку изложена зара I овог циља. Ја ћу изложити претходно најважтшје погледе на екциклопедију права, што ће ми послужити за полазну тачку ради даљих извођен>а. Разуме се, да Ку се ја дотицати овпх погледа само у крупним и општим потезима, а нећу се задржавати на индивидуалнпм разним мишљењима. У овоме погледу ја ћу се огриничити на општу карактеристику праваца, који владају према постављеним питањнма, што опредељује њихов савремени положај потпуно довољно зарад мога циља.

I ДВА ПРАВЦА. — КАРАКТЕРИСТИКА ПОЗИТИВНОГ ПРАВЦА. — ОПРЕДЕ.ЂАЈ ЕНЦИКЈО11ЕДИЈЕ У ОПШТЕ II ПРАВНЕ ЕНЦИКЛОПЕДНЈЕ ОДЕЛПТО. — САМОСТАЈАН 110ЛОЖАЈ ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ ПРАВА, КАО НАУКЕ. — БЛИСКОСТ ЊЕНА С ФИЛОСОФИЈОМ ПРАВА. ■— КАРА КТЕРИСТИКА НЕГАТИВНОГ ПРАВЦА. ПОГЛЕД КОНОПКА II ДРУГИХ ЕНЦНКЛОПЕДИСТА ОВОГА ПРАВЦА. У богатој литератури енциклопедије права могу се јасно и разгоиетно разликовати два правца, која владају у њој , п помоћу којих се без особитих напора, своде сва разна оделита мишљења. Оба ова правца поникла су и развила се у Германији, — где Је и постала енциклопедпја права ; шта више, овде су опи прво научно постављени п јасно Формулисапи. Једап је од тпх праваца иозитиван карактерише се тиме, што оп покушгва, да д8, еицпклопедијп права значај особене и самосталне науке међу другим правнпм наукама. Ове тачке посматрања предмета држе се бољп германскн енциклопедисти: Фридлендер, Варнкениг, Валтер, Аренс, Ортлов, Р. Мол; од руских који су ближе њима: 1Бевољин, РенонкампФ, Капусћин, Деларов. Особена црта другог негативног правца јесте поглед па енциклопедију, да се она сматра као увод у из^чавање права п непризнавање њеног значаја, као самосталне науке. Најпотпуније пзложено ово гледиште налази се у брошури Конопка 1 ); с већом или мањом тачнош1|у опо се истиче такође у енцнклопеднји Фалка, Фридлиба, Голдшмита: ну своју широку примену оно је покушало у Француској енциклопедиској литературп. Почећу с карактеристпком аозитивног иравца. Под именом енцпклопедије раз\ме се обично спстематнчан преглед или сваколико човечанско знање, или неке оделите његове гране, т. ј. или преглед свију наука у опште, и.ш само једне групе наука, које

Копорак. ХЈеБег (1еп Ве§г1ГГ ипс! 2\уеск етег Епсус1орас11е 1111 АИ^ететеп ипЈ ^ег ЕпсусЈораЛЈе с1ег Кесћ15\У1ззеа8сћаГ(, 1т ћебогк1егеп. На11е 1800.