Branič

су сродне међу собом. У првом елучају овај преглед носп назив »општа енциклопедија, а у другом — „посебна." — Отуда се, — под енциклопедијом права оделито разумеју кратки погледи на све науке о праву скупа. Ипак сваки систематски преглед паука не називају енциклопедисти именом енциклопедије. Може н. пр., да се одвоји свака наука оделнто и ред таивих прегледа, да се механички сједини међу собом ређајући их један после другог, као што су то и чинили енциклопедисти средњег века у својим: »вресикшп«, »гесер1;аси1ит а , в аррага1;и8", »виттае«; може даље, да се нзлаже садржина на\ка у алФабетном поретку, по назнвима оних предмета, о којима оне говоре, као што су то радили енциклонедисти крајем прошлог и почетком нашег века у својим „епциклопедиским речницима" и ,>сопуег8а1лоп81ех1са." Ну ни то ни оно друго није енциклопедија у ономе емислу, како се она сада хвата. Сувремена енциклопедија, с гледишта писаца позитивног правца, мора прегледно преставити свој материјал, као а једну целину % која је изнутра и чврсто везана у свима својим деловима; а зарад овога она мора излагати своју садржпну, као уређену систему појмова, који су логички везани међу собом а обухваћенп једним вишим и општим појмом. Слично оном, као што је у кругу - веле енциклопедисти, употребљавајући своје обично, омиљено поређење, — сви делови перпФерије зависе од центра, око кога се сви они стичу и у укупности образују затворену Фигуру, — тако се исто морају у енциклопедији сви саставни њени деловн распоредити око једнога вишег појма, као око свога центра, и у целости састављати једно довршено цело. Овај виши појам, из кога истичу сви остали, мора пролазити као црвени кончић кроз све делове енциклопедије, везујући их међу собом и ударајућп на сваку задржину печат унутрашњег јединства. Али овим знаком јединства још се не опредељује у потпуности карактер енциклопедије. Да би се добно што бољи и тачнији појам о њој, нужно је пре свегч бити пажљив, остављајући при томе науку на страну, чему она нма другом поглавито да тежи, ако не искључиво да послужи практичном циљу. Поглавита јој задаћа јесте у томе, да послужи као увод при изучавању науке. 1 ) Она се дакле напред одређује за лнца. која почнњу своје специјално образовање. А отуда саме по себи излазе две потребе: 1) енциклопедија треба да буде кдотак преглед извесне групе наука т. ј. мора се ограничити на излагање еамо основних начела сваке оде-

Ј ) Задатак увода готово сви енциклопедисти оматраЈу као главни циљ свога предмета, — изузеће у овом погледу чине Валтер и РененкампФ. Ну независно од главног цнља, енциклопедИсти обпчно стављају ред других, посебних мета, које енциклопедија мора постизатн. Гл. Ог11оГГ. В1е Епоус1ораЛге (1ег Несћ1;8ЛУ1ззеп8сћаГ{- \п 1]1гег §е§еп\уаг(л»еп Ве(1еи1ип^. 1857 8. 81—83, 91—93.