Branič

Представљајући право као организам, с његовим неопхолним деловима, енциклопедија ипак не може, по мишљен.у поменутих писаца, улазити у разматраље детаљно овога органпзма, ннти се заниматн његовим изучавањем у подробности. »Она је дужна само показати општу узајамну везу важнијих органа и жпвотних Функцпја , да би преставила довршену слику целине, но ипак у мањем размеру. 1 ј Умаљење размера, као што већ знамо, даје ту главну практичну циљ енциклопедији, сагласно с којом је она позвана, да служи као увод у изучавању правннх наука. У овоме облику (својству) она је дужна, да покаже у кратком систематском прегледу право, »као мали модел величанствене зграде.« 2 ) На тај начин у опредељају правне енциклопедије енцпклопедистп познтнвног правца подижу на првој оспови три најважнија начела : 1) Енциклопедија мора бити систем основнпх начела, права, сведених у један виши појам. 2) Она мора представитп своју област права , као жнву целину, органски везану у свима својим деловима, и Зј Она мора служити за увод у специјално нзучавање правних наука. Одређујући тако схватање свога предмета енцнклопедисти му дају, као што смо већ горе видели, значај засебме самосталнв науке. Они гледају самосталност јурнстнчке енциклопедије не у томе , што она има своју засебну област делања и своју засебну садржину. На против, свн су они еагласни међу собом, да у њој нема самосталног об' јекта за изучавање: опа се користи онпм материјалом , који чнни садржнну специјалних наука. По значај самосталне науке енциклопедије права придаје јој се, по њпховом мишљењу због свезе с материјалом> који се изучава , — не у томе, шта она изучава, но у томе, ка ко она изучава, налазе енциклопедистн довољно разлога, да рачунају свој предмст као оделнту науку. 3 ) При томе пак они, с малим изузетком, мало се брнну о томе, да јасно и тачно определе, у чему је особено енциклопеднско средство односа к предметима којн се изучавају. Већим делом они се задовољавају , бацајућп узгред две-три Фразе , које се на ово односе. Прсма томе мишљења њпхова могу се извести из тих узгредних речп, ако их упоредпмо међу собом. Ну само ако у томе неблагодарном послу поправљања, шта су и како су други мислили, не учинимо какве погрешке — особено срество енцнклопедпског изучавања своди се на ово, што даље иде.

,) 0«1о!Т. Оје ЕпсуоК с1ег Ксћ18\\-Г1. е1с. 8. 106. "I Неволпнт.. Полное собраше сочинеиЈи. Т. I. днциклопедјд законов^ 14н]а. ■185 7. С. 6. 3 ) Л\ а!1ег, 1 ћ!с1 -, 8. 0. Деларовг. Очерки по анцнклопедјц права 1878. С. '<—5