Branič

4К

У то време кад спсцијадне правне науке изучавају по.јаве права свака у својој засебној СФерн , енцнклопедпја иде нагло да обухвати те исте појаве у свој њиховој целокупности: она изучава свој предмст као једно цело , међутим пак све друге науке изучавају га по деловима. Ако н. пр. грађанско право разматра (испитује), које је то право као такво у опо.ј њсговој специјалној Формп, а државно — које је то право као такво у с®ери појаве државног живота , то енциклоцедпја иде да определи, шта је право у опште. Другпм речима специјалне пауке, делећи међу собом пространу област права, изучавају га аналитички и да,ју делимичне опредељајс; — енцнклопедпја испитујући тај псти материјал, као целипу, узима синтетпчку методу и износи опредељаје, које примењује на све гране права. Према томе начела енциклопедије тичу се начела специјалних наука тако, као н. пр. у алгебри ошпта Формула према реду оделитих подчињених јој Формула: снциклопедија престаиља опште опредељаје на ниже категорије по.јава, свака специјална наука мења вид овпх опредељаја, индпвндуа.шзује их по примени одељене групе тих појава. Према томе се природно енциклопедија јавља у општој теорији права , а у односу к правним наукама — као општи увод у њих. Такве врсте комбинација , које су украшене таквпм или другпм личним особеностпма налазимо код Њевољина, Рједкина, Капусћина, Деларова. 1 ) Веома блиско њима пзражавају се Шпце, полемишући с Меркељем. 2 ) Други енциклопедисти, а поглавпто немачки — Фридлендер, Варнкениг, Валтер, Аренс , Ортлов , РененкампФ, — дају гој својој мисли неку Форму, која мп је јасна, но која боље одговара пријему германске правне науке. По њиховом је мишљењу, особено средство, које се тпче материјала за изучавање, дати правној енциклопедији начело самосталне наукс. која ће обухватнти органским склопом системе права, посматране с глсдишта његовог унутрашњег јединства. Иаука — жпви организам, затим »задатак енциклопедије, — велп Фрндлендер, — састоји се у томе, да разјасни идеју, која оживљава одељене чланове тога оргапизма. >>,! ) »Суштина сваке енциклопедпје , — продужава он, — нде на то да испитује пре свега оно . шта ее у њеном материјалу који иде у њен обим дружн с идејом и да разједињено своди у јединству. Ово називају системом , која није ништа друго , по организам , иронесен у појам.« 4 ) Валтер се пзражава тако исто као и Фридлендер, од кога оп исписује целе стране, додаје: »да ток енцпклопедпје мора бити ностојапо управљен к томе , да везује разједи-

Нево -шнЂ, 1))](1. С. 5 —Н. Р^шши Курс лекција. Канустпнг. Теорија права.Општа догматнка. 1868. С. 13, 17—18. Де.шровг >1з1с1. —9. '■*) 8с1ш1ге. 81е11ип^ <1ег КесћирНЛозорћЈе е1с. Р'г1ес11апдег. Лиг. Епсусћ КЈп1е11ипд. § 10. 4 ) 11)1(1., 5 I:! ср. $ 16.