Branič

> . 66 \

знати, да је рад на правној науци у толико тежи, те према томе и у толико заслужнији, у колико су питања, којима она има да се бави сложенија. Ми сигурно нећемо ни мало претерати, тврдећи, да данас нема скоро ни једног питања у свери друштвених и природних наука, на које правник, идући једним или другим путем своје науке, бавећи се једним или другим њеним питањем, неће наићи. Њега занимају питања данашње психијатрије исто тако као и иитања политичке економије; он је често позван да решава у духу своје науке питања Физиолошка и психолошка исто онако, као и антроиолошка, а проналасци данашње механике излазе му исто онако на сусрет као и сва могућа средства, која су производ и у исто време подупирач данашње индустрије и њенога промета. Ако само потражите, ви ћете данас наћи врло велики број правннх књига о железницама, паробродима, телеграФима, телеФонима и т. д., а не треба да се чудите, ако вас она за тренут одведе у најдубље крајеве Африке или Азије, тражећи код тамошњих народа сличан корен и основу, какви су код наших незапамћених предака постојали о овом или оном правном појму. Упоредо дакле с напретком у осталим наукама, с развитком трговине и индустрије и с таласањем у друштвеном развитку иде и иравна наука, п као год што се у онима од времена на време после нагомиланог материјала поједина грана цепа у мање огранке, који у скоро заузимљу место засебне научне гране, исто се тако правна наука разгранава и цепа, не могући да у целини постигне достојно свој задатак, који се опет са своје стране развија и увеличава с развитком и намножавањем друштвених односа. Ма и најповршнији поглед у прошлост расветлиће и потврдиће ову нашу мисао. Сва правна мудрост старих народа налази се у верским књигама. Да не помињемо Зендавесту и друге источњачке верске зборнике, Библија и Коран довољни су да потврде нашу мисао. У највећем вом старовековном развитку правна наука у главноме огра-