Branič

70

бар у извесној мери — водити рачуна о посебним законима других земаља, тога дана полет трговине и промета укочио би се под стегом неповерења и бојазни. Онога дана, кад појединац на нашој планети не би био осигуран у погледу на своја права не само у својој отаџбини већ и у иностранству, и не би могао бар у неколико предвидети, по којим ће се законима одењивати права, која се односе на његову личност, на његова добра, на сваки његов поступак, — тога дана би престали да одушевљавају животни ток светски односи приватних интереса, који се образују, надовезују и развијају подстицајем иојединаца на највећу материјалну и моралну корист државе и народа. 1 ) Но иама није потребно да идемо у будућност, те да у њој тражимо потврде и доказа за рђаве последице, које могу потицати из занемаривања и пренебрежења постојећег стања и потреба, којима изобилује савремено друштво, и које се сваким даном множе. Доста је, да се сетимо појава, који су нам скоро сваког дана пред очима, и који ће бити тим многобројнији, што јачи буде друштвени крвоток. Појединци, који сачињавају један народ и једну државу, имају своје посебне интересе. Када они у својој отаџбини стварају међусобне одношаје у погледу на ове интересе, онда је једини закон њихове отаџбине надлежан да их у случају потребе расгхравља. Но ако поданици једне ступе у одношаје с поданицима друге државе, ако раде изван своје отаџбине; ако добра која се налазе на туђем земљишту постану предметом правних спорова, као што уговори, завештаји, наслеђа, — онда се закон њихове државе налази у друштву једног или више страних закона, који као и он полажу извесно право на решавање спорног одношаја. Деси ли се још, што је у осталом често случај -— да су ови закони у начелу један другом сасма противни, или да се бар један од другог ра.зликују, онда је

*) Р. Рта.д.гег-Ро(1еге ТгаНе с!е <3гсп1; т!;егаа1;шпа1 риБНс еигорееп е1 ашепсашРагЈз 1887 св. III стр. 535.