Branič

Страна 54

Б Р А

Н И Ч

Број 5.

ЧИТУЉ А*) Сима СимнЉ, судИЈД Касационог Суда умр'о је 18. пр. мес. у Бечу, куда је отишао ради лечења, а нренесен је овамо н сахрањен је 23. Октобра у Београду. Покојни Сима рођен је у Београду 1844. После свршеннх философских и иравних студија у тадашњем лицеју београдском, ступио је у државну службу, п то у судску струку 1863. у којој се одликовао својом вредноћом и знањем. Године 1871. постао је секретар Трговачког Суда, 1872. члан Окружног Суда. одакле је прешао у полицијску струку, те је :875. ностао члан управе града Београда, а 1879. начелник округа врањског. На скоро вратио се опет у судску струку као нредседник Крушевачког Суда, у коме је звању остао до 1889:, кад је постао судија Апелационог, а 1894. судија Касационог Суда. Био је одликован таковским орденом трећег степена. У свог,*е општем и стручнум образовању користио се много руском литературом, нутовао је у Русију н по многим другим земљама. „Добротом срца, бистрином ума, вредноћом п чврстим карактером својим привлачио је на се пажњу и спмпатпје друштва и околине, у којој је живео, образовао се и спремао се за светн познв судије. Ко год је из ближе познавао покојиика, могао је у њему видети племениту душу са изразом најлепших особина н врлина, којима се одликује наше српско племе. Вазда пријемљив за упечатке који потичу из осећања дужности према Фамилији н отаџбини, вазда одушевљен за, правду, ред и законитост, а одлучан протпвнпк неправде, нереда и насиља, он је тражио себи заслуге и славе у савесном и ноуморном вршењу дужносги. А успех и остварење својих националних и политичкнх тежња тражпо је н налазно са вршрг,ацима свога доба у оном колу људи, који напредак, слободу и срећнију будућност народну замишљаху у слободоумном покрету новпјега времена, којим се у нашој земљи обележила сталност Престола п државног реда са слободнијим установама изнутра и смелијом националном иолитнком споља. Сувише скроман за прве улоге, сувпшо благ и правичан за страсне нартиске борбе, у којима се кад шго не мере моралвн и полптичкн ударци, који се намењују противницима, но могу и на отаџбину пасти, наш непрежаљени покојник бпо је увек веран следбснпк начела, која је за нравац свога мишљења и живота изабрао и исповедао. Исто тако у свом службеном раду, раније у полицнској струци а доцније на судској и нредседиичкој столици, па и као члан највишег суда у земљп био је Одан поборнпк реда, правде и закона. И не гледајући на све могуће редовне и нередовне прилике,

*) У читуљи у броју 1. „Бранича" стр, 1). у биографијн Адекс. Христодула изостала је штампарском омашком година рођења 1867. Уредн.

којима се наше правосудство новијег времена кретало, нокојни Сима остао је увек једнако веран и доследан својој савести и дужности. Таквим чиновницима земља се снажи и напредује, таквим судијама подиже се углед државнп пзнутра и споља, а сигурност и благостање њенпх грађана учвршћује се н расте". — Тим лепим речима опростио се с њиме на погребу г. Д-р Стојаи Вељковпћ председник нашег највишег суда у пме своје и многобројнпх пријатеља покојниковпх. Вечна му памет! « * * Стеван РистиЉ адвокат у Срем. Карловцима, рођен 1818. з'мро је 21. Октобра о. г. у Карловцима. Учествовао је у јавним пословима, био је дуго годпна аснстент народних фондовз , , док се нрема саборском устројству није образовао Саборски одбор. Био је Патрон Српске велике гимназије Карловачке и први градоначелник града Карловаца, кад се развојачила граница. Био је такође дуго година председник Карловачке црквене оиштине. Како у јавној служби тако и у своме стручном позпву, био је савесан и поштен раденик. Бог да му душу прости!

БЕСНИК.

Правнички одбор. Указом Њ. В. Краља од 1. ов. мес. постављени су за чланове сталног правничкога одбора: гг. Алекса С. Јовановнћ, Стеван Петковић и Петар Чоловић, суднје Касационога Суда; Вучко Ђорђевић, правни ре®ерент мнннстарства грађевнна; Антонпје Лазаревпћ, војно-судски потпуковннк; Ђорђе Ј. Гинић, судија Апелационога Суда ; Ђорђе Б. Несторовић и Васа М. Симић, судије првостененога суда за варош Београд п Ђорђе С. Ђорђевић, адвокат. * * & Промене у судској струци. Краљевеким указима од 1. ов. и 31. пр. мес. постављенп су: За судију Каеационога Оуда: Г. Милан Јокспћ, судија Апелационога Суда. За судију Апелационога Суда: Г. Коста А. Радовановић, председник Првостененог Суда у пенз. и иравозаступник. За председшлсе Првостепених Судова: Г. Милановачког: Жпвко Д. Ђорђевић, предеед. Првост. Суда у пенз. и правозастунник, Крушевачког: Алекса Васиљевић, судија ваљевског Првост. Суда, Пиротског: Сава Л. Врачевић, председник смедеревског Првост. Суда, Прокупачког: Насгас Антонијевић, председ. шабачког Првост. Суда,