Branič

стр. 688.

б р а н и ч

број 19.

Изводити, да је законодавац имао намеру, да у номснутој одредби крив. закона одреди, да нредмет крађе мора бнги телесна ствар, а да не може бити бестелесна, и ако то није изреком исказао, а нарочито ово изводити из речи „из туђег притежања" у пом. законском наређењу, било би погрешно, јер се томе изразу не може дати тако узак смисао, да се туђа ствар мора узети руком, већ тај израз у вези са осталим текстом у реченој деФиницији крађе „у намери „да је противзаконо присвоји", мо]>а имати значење противправног прибављања или одузимања туђе ствари. Суд узима да реч ствар у пом. деФиницији означава онај иојам, како је изречно казан у §. 182. грађ. зак., т. ј. ,,нод именом ствари разуме се у законом смислу све оно, што није човек или није лице и ма иотребу ч г ,веку служи." Електрицитет као такав јесте ствар, јер је несумњиво да човеку на потребу служи; и то да је баш онаква ствар, како је у §. 220. кр. зак. предвиђено, јер је онтужени као такву себи нрисвојио тиме, што је из жице, која је својина тужилачког друштва, својом жицом снровео исту у своју ка®ану и ову осветљавао, а тиме штетио тужилачко друштво. Према овоме, суд сматра да електрицитет може битипредметом крађе, па зато не може да прими горње примедбе Касационог Суда. Општа седница Касац. Суда 23. септ. 1898. Бр. 7537. одржала је у сили нримедбе свога одељења, и тиме утврдила: да електјрицитет као петелеспа ствар не може бити аредметом крађе. са0пшти0 Жив. С. Ивковић

XXXVI. Је ли кажњива радва извесног лица, које варл>ивим начином узима новац од других, да они буду изабрани и утврЗјени за председнике општина ? (Одлука оиште седнице Касационог Суда) Начелник среза лесковачког тужио је суду нрвостеп. лесковачком Милоша Ц , трговца из Лесковца, старог 60 год. оца шесторо деце, да је у месецу децембру 1897. на варл.ив начии узео од Тодора С земљоделца, 100 динара у име начелника среског, те да буде изабран и утпрђен поменути Тодор за иредседника општине разгојинске. у срезу лесковачком, те тиме учи-