Branič

е*р. 910.

ВРАНИЧ

БРОЈ 24.

кона из свога ресора. Разлика је само у томе, што се судије ограђују од утацаја управних органа из разлога да ови не би тај утицај вршили на штету права нојединаца; док органи Јправне власти треба да буду независни од судских, не за то што би се код ових могла нородити жеља за угрожењем права појединаца, — јер заштиту за та нрава нојединцн, у принципу, траже код судске власти а не административне — него за то да би управна власт примени и извршењу јавних закона дала правац какав она жели и да би за свој посао носила потпуну и законску и моралну одговорност. Ми смо већ имали прилике да кажемо да закони јавнога права регулишу односе међу нојединцима и државом; да се ти закони појављују као услови за егзистенцију и напредак самога друштва. Донесени поглавиш у тој тежњи, органи који имају да те законе у дело приведу истичу се као браниоци права и интереса државе, као поеленици у радњи на њепом одржању и унапређењу. Прожети духом те задаће, а налазећи у свом искуству и знању сиособности да тој задаћи одговоре, ти органи ће најбол>е знати у каквом правцу треба водити посао око примене закона те врсте, у ком смислу ваља тумачити празнине и нејасности у њима Влада, као средиште одакле се даје импулс државном животу, долазећи на управу државних послова са нарочитим својим програмом, мора у тој својој уставној функцији бити независна и слободна, јер ће само тек тако моћи пословима дати ток који она сматра као најбољи по државни напредак. Управна власт неће бити потпуно у оваквом положају, ако се судској влаЛи допусти да може ма и индиректно узети учешћа у извршењу јавних закона. Равнотежа између тих двеју властн биће поремећена, на штету независности управних органа. Судска власт, са задаћом да штити права појединаца, склона је да законе тумачи пре у корист њихову него у корист државе. Имајући непрестано пред очима циљ због кога је установљена судска власт, судије и нехотице нагињу да у конфликбима државе са појединцима буду на страни ових: резултат који се, поред све замерке која му се може учинити, психолошки објашњује. Дуго вршење извесне дужности не може а да у нама не створи нарочито ра-