Branič

стр . 926.

вранвч

број 24.

посла (уговора), била из једностраног правног носла, она од свога постања држи у занетом стању, на „ ироиисиом отстојању и како војници веле, обе стране, и онда је свака свесна своје дужности. Зато је по иашем мњењу оним §. 1499. (срп. §. 947.) законодавац дао право оптерећеном ,, искати, да се избраше његова обвеза и , која би се имала и уважити судском одлуком уз клаузуду, да ће постати извршном, ако се противна страна не буде жалила противу исте у року, који је законом опредељен (као код „ илатежног палога и по меничним дуговима.) У осталом и одредбе аустр. грунтовног реда и одредбе српске уредбе о интабулацијама само појачавају наше разлоге, да је свако право незастариво, н да се оно са једнога лица на друго може пренети само по вољн странака или ио судчевој изреци или по заковом опредељењу — лоселости или застари, која се пак признаје само према трећем, а никако према другом, на реду, лицу. §. 1500. (срп. §. 948.). Овај §. вели : Све док са послом из предња два параграфа ниси готов — ниси још ништа ни стекао, ни изгубио, ни с леђа скинуо. Другим речима : ,,Што год желиш стећи, одржати, оборнти, мораш провеетн кроз јавне књиге, а кроз јавне се књиге даје провести само истинско право '. §. 1501, (срп. § 949.). Застара и доселост не вреди према ничијим стварима аисолутно, а према печијим правима она има релативну вредност. Како се странке погоде онако и нека им буде, но ако се ускрве, онда закон баца између ратујућих страна „ застару и доселост и , као гранчицу мира, као расхлађујуће средство, које ће их извести из бунила, жестине и узаврелости, те оспособити их, да са пристојном присебношћу свој спор без крви реше. §. 1502. (срп. §. 950.) Застара је инстнтут јавнога права, њу странке не могу нити умањити, нити повећати, јер је она законом за с#аку поједину ствар и за свако иоједино право тачно утврђена. — На завршетку морамо се још једном осврнути на заложну погодбу, или на зајам, који је залогом осигуран. Рекли смо већ, да је општи аустријски грађански законик ступио у живот 1811. и да је у то време по-