Branič

врој 24.

б р а н и ч

стр. 937.

годипхње укамаћење од б 1 ^ на схо. Држава се пење са стопом камате своје ренте преко обичне каматне стопе, а за то опет смањује главницу свога дуга, — у нашем случају са пуном петином. Овај систем предложио је — по наводу Лабејрија — 1824. Август Ламбер у своме спису „Систем француских дугова или смањење народнога дуга". По његовом пронадазачу назваћемо га Ламберов конверсијони систем. Овај трећи систем обрађују у равној мери маћијски и теоричари и практичари као чисту теорију без практичке примене, а често га и сасвим занемарују. И ако сумња о практичној вредности овога система није неоснована, то ипак научно разлагање конверсијо- ^ них теорија захтева са математичном нуждом претрес и те системе, јер само тако може се говорити о потпуности поделе конверсијоних система. Овде ћемо приметити, да до сала није била усвпјена теоријска тројна деоба ковверсијоних система, него се обично говорило само о конверсији са равном главницом дуга и конверсији са повећаном главницом дуга, као двема главним системама, а за тим се још спомињале лоједине врсте њине, — трећи систем пак једва је сматран као први почетак. Ово до сада уобичајено побрајање одговора можда стању праксе али за строгу научност оскудева му основ деобе. Ми смо као тај основ узели однос имените главнице старога према новом дугу, при чијој примени добијамо поменуте три главне врсте конверсије, под које се сваки случај конверсије даје подвести. Као (истина први) случај практичке примене треће врсте конверсије мора се нрибележити инглеска конверсија из 1830. године. Тадањи министар финансија Гаулборн предложио је конверсију 4% -них хартија због великог нагомилавања капитала и падања пијачне каматне стопе („БоокГи^' а! Ље угеа{ ассинга1а1;1оп о! сарГТа! ап<1 1о Ље (Итшаће«! га!е оГ Јп1егек1 т 1ће ри1)Нс тагке!« 1'ог а11 рићИс апс! рпуа1е несигШев"). Сваком имаоцу од 100 Г 4% задужница из 1822. понуђено је или 100 1 ј З 1 2% задужница (са јемством да неће бити .нове конверсије за 10 година) или