Branič

број 3.

вранич

стр . 105.

није ни водила о иотреби Горњег Дома, него о начину како ће се он организовати. У то доба велико је питање било то, да ли ће чланови тога тела бити наследни, или ће се само на живот постављати. Очевидно да је то питање стајало у тесној вези са тадашњим покушајима да се племство у неком сувременијем облику обнови. За један моменат, 1848, кад је република проглашена, покушај с једнодомном скупштином био је поновљен. Али, као што је Токвил у својим Усиоменама обелоданио, он је и овог пута само једној моментаној потреби имао да одговори. По новом републиканском уставу, председника републике бирао је с!ш народ, а не скупштина, и на тај начин он је тако јаким био постао, да се држало да ће само још једна неподељена скупштина бити у стању да га уравнотежи. И тако је једнодомни систем био усвојен, не што би собом ваљао, него што се том погрешком мислила исправити друга једна, учињена у организацији извршне власти. 10 ) Али ова се погрешка није дала више исправити. Народом изабрани председник претезао је ауторитетом и над једном неподељеном скупштином. Он је пре а после морао постати диктатором, или чак и императором; он је то и постао, и тако се већ 1851 имао један империалистички устав. Овим је уставом поред скупштине био предвиђен и сенат, али како је за све трајање Царства устав сваки час био предругојачиван, то у тако несређеном стању и сенат је остао по нужности без тачније одређене физнономије. Интересантно је да Република, која је за тим дошла, није сматрала за непотребно задржати сенат, и интересантно .је такође да је он под њоме стекао важности каке никад ни под Другим Царством, ни под Јулијском Монархијом. Он је много активнији него Лордови у Енглеској, и ако би било претерано рећи да стоји на истој висини са сенатом у Сједињеним Државама. Нарочито, он је стао потраживати за себе право да упоредо са скупштином решава о судбини министарстава; право једно које му, доцније ће се показати, строго узев не припада, и сам тај Фагст да је смео изаћи са захтевима

10 ) Езтем, Е1етеп4з Ле ДгоН СопзИШЈоппе!, I, 3.