Branič

ерој 3.

в р а н и ч

стр . 117.

ИЗ БОЛНИЦЕ ЗА ДУШЕВНЕ БОЛЕСТИ У ЕЕОГРАДУ Прилог за гра^у за орпоку судску психијатрију ДЕЛО ЗЛОСТАВЕ УСЛЕД КОЈЕ ЈЕ НАСТУПИЛА СМРТ учињено у наступном ј1удилу (§. 160. т. 2. и§. 53. казн. зак.) од Др. В ој. М. С уботића (млађег) Секундарн. лекара у Болници за Душевне Болести, »>На дан 27. Маја 1897. Глиша Јемуовић из села Побрћа, новредио је еекиром по глави свога доброг пријатеља ИлијуБељаковића, који је ускоро после повреде умро. Све што се односи на ово дело, ја ћу укратко саопштити на основу оригиналних судских акта. Полицијски увиђај. „Кућа убивенога Илије удаљена је од куће окривљенога Глише 20 минута." „Испод Глишине куће на 60 метара низ складић налази се у ливади једна локвица крви. Ту је, веле, ИлиЈа пао, и та је крв из његове главе. Око тога места познаје се угаженатрава и крвава овде онде. По свему види се да је ту било коврљање људи." „Ту је и ограда, која се пружа око имања Глишовог, које му је око куће, а доле пак је одмах пут, којим се околни сељани, идући кроза село служе." „Дело је извршено онде у ливади, где се крв познаје. По сазнању, то је било овако: „Илија је, дошав од своје куће јуче (27. V. 97.) пре подне, око малога ругка. дошав до вратнице од Глишине ограде, које су од куће овога до на 80—100 метара, смотривши Глишу онде око куће, као мало застао, хтејући ваљда исПитати претходно нешто, па тако из далека и ословио Глишу: „море Луковац (тако зову људе из ове махале села), ти си ово заградио, а ја хоћах к теби; не знам смем ли тамо"?!... АГлишо му одговорио: „не к мени!.. Ја сам то затворио да ми нико овамо не прилази"!.. „Не курњај бре!.. Ја хоћу к теби на разговор"!.. рекао муИлија, па као мало полако пошао и зашао ливадом на више к њему. — „Не овамо к мени, убићу те ц !... одговорио му Глишо, држећи секиру, коју је већ имао. — Кад је Илија видео да он озбиљно прети, скренуо је десно ливадом на ниже, хтејући на другу