Branič

ВРОЈ 3.

ВРАНИЧ

стр. 121.

и ненрестано прети које коме; нападао је и претио кмету ссла Побрђа, псује и резили безобразним речима кмета и т. д." (Из акта суда општ. Баљевачке среској власти, број 396. од 27. 5. 1897.) Оигиш- уверењем тврди се, да Глиша има у задрузи са братом имања, које вреди 3000 динара. „Раденик је добар. У грађанству се сматра за обичног." Како је иследна власт оквалиФиковала ово дело? „И ако је опште мишљење код света овладало, да је ово Глиша извршио можда у стању душевног растројства, ипак, док то стање не буде испитано, дело ово по самом начину извршења има се узети: као иокугиај убисшва с предумишљајем којим је нанеша и шешка шелесна повреца. и (Из полид. увиђаја), (Напомена. Овај лепи увиђај извршио је срееки писар г. С. М. Стојановић). Исказ жене погинулог. Госпава, жена погинулог Илије исказа (28. V. 97.): „Истина је да Глишу по некад спопада нека Фантазија бар ми то тако називамо. А да ли је и ово дело у таквоме или свесноме стању извршио, не знам, тек није имао узрока за то, јер Илија је к њему пошао одавде (од своје куће), једино у цељи да га мало посветује, разговори и разгали, као човека са киме се лепо живео, а оно ето би кисмет да погине." Исказ сведока. Сведок Јанипије II., кмет, стар 45. г. из Подбрђа, 29. 5. 97. посведочи: .. „Био сам пошао к судници да јавим, да је Глиша узео неки хук по селу, те ачи, и прави чуда што иначе не чини..." (остало описује онако како је описано у увиђају).. „Нешо и Луко, кад ја стигох на лице места, — утом момидењу у судницу, — предадоше ми везаног Глишу и брата му Видосава. Спроводећи их у судницу, чуо сам Тлишу да иризнаје да је он ово дело извршио, али некако ми изгледаше чудан човек, као да је ван иамеши, јер час иеваше колико може из гласа, а час виче: „ чујше људи, и мало и велико, ја сам убио Илију Вељака и ! Кад бисмо поред куће Илијине, он зовну његовога сина Симиона, али се одазва Илијина жена Госпава, а он јој рече: „Ја сам убио Илију, и немојте на никога другога да жалите, ја сам га убио,... ја Лукавац,... но идите, мичите ми она г.... из ливаде, да ми онде не смрди!.."