Branič

број 3.

б р а н и ч

стр . 123.

Сведок Бидосав, брат Гдишин, вели да јо њега Глиша, пред само злочино дело, сат, два, слао да иде у шљивар да види „да нема бесних паса" ; јер рекао му је: „опасно је, може се увући у кућу"!.. Тврди да га је то јутро са слугом довео са бачије кући, и сваки час му заповедао да ради ово па оно, и сам му у томе помагао, али све одмах напуштао, па друго почињао, да и то напусти и треће почне и т. д. (оправљали корито, заграђивали вратнице, поправљали ограду). Чим су дошли од бачије кући, Глиша је слугу одмах вратио на бачију да пази на коње. — Овај сведок вели: „Кад се Глишо беше узмакао до куће говорећи Илији: „не к мени"!.. Илија му одговараше: „оћу вала"! .. Глиша му понављаше: „не кмени, за данас немаш посла овамо, хоћу да те убијем"!... А Илија: „на уби, зар сам плашљив,... па уби"!.., „и тада се тек Глиша раскакао за њим." 0 душев. сшању Глишином прича брат његов Видосав ово: „од 3—4 дана пре тога (пре 27. Маја) Глишо нешто није баш како треба: имамо пречих послова, а он наређује друге, што могу чекати за други пут, па таман се они почну, он наређује друге излишне. Пође у воденицу за брашно, па се тек врати с празним коњем. Ухвати се за један посао па га остави, и ради други, а све оставља несвршено. — Све је нешто презао. и бојао се, те зато је махом носио секиру уза се, велећи: 1} има негишо.., примећавам... прете ми... хоЂе да ме убију"!... „У опште примећавао сам га да није како је обично бивао, и као радник, и као домаћин, није бивао пијан, а изгледао је такав. Час је био весео, час снужден и, забринут. Овако му се опажало и пре 2—3 године, али то је мало трајало, па га пуштало, и онда није овако заодио у незнању..." „Онога јутра нисам видео да је пио." Глиша у хапсу. У иследним актима описана је ова сцена (30. V. 97.): Глиша и Видосав налазили се у једну ансу, и тога јутра затражили су од апсанџије да им да хлеба. Докле је он донео, и кад је хтео отворити врата да к њима уђе, на његово изненађење видео је да не може унутра, да су они леђима подупрли врата, говорећи: „не овамо да не гинеш"!.. Друга 2 служитеља нису могли отворити врата. — Писар и присутни грађани, говорили су им да се уклоне од врата, да их отворе, а они нису хтели. Силом од многих људи буду одгурнута врата. У том тренутку Глиша је нађен ничке лежећи на поду. — Обојица су одговорили да нису унутра никога пуштали с тога, гишо су се нечега бо-