Branič

број 3.

б р а н и ч

стр. 127.

јака : брига о столу п брига о јелу и пићу за владалачки сто. Отуда је то, да су постајала и два дворска звања, која су међу собом по њиховој специјалној дужности различна. И у нас традиција очувана у стиховима : „Вино служи веран слуго Лазо, па све цару чашу преслужује", које цитира сам г. Јовановпћ најбољи су доказ за дворски карактер тог звања и његово двојство. По тој традицији, истинитој и по Форми и по садржини, Лазар је био дворски службеник: иостављач, сшављач, сшавилац (г. Јовановић је заборавио, да стави и ово значење у списак филолошког значења речи сшавиши иосшавиши) јела и ииЛа на царску шриезу, која му ириносе и додају други дворски службеници, за шај иосао одређени. Тако за доношење и додавање пнћа постојало је нарочито звање иехарника шш чашника и за то песма са свим тачно каже, да „ вјеран слуго и Лазо „ вино служи" „чашу иреслужује и , а г. Јовановић опет са свим греши, када на основу овог истог места тврди, да је Кнез Лазар био иехарник. Даље, ко поставља јело и пиће тај се има бринути и о набавци његовој и за то је напомена Лукарићева, да је цар Лазар био катунар, у толико истинита. Онај који се стара о набавци јела у опште стараће се и о набавци млека, сира, меса са сувата и паша за царску трпезу, као што се нпр. стара и о риби, које се спомиње у хрисовуљи Душановој датој цркви Св. Арх. Гаврила и Михаила. На послетку, у набавци јела и пића лежала је и његова одговорност за јело и пиће које износе пред цара. Звање је, дакле, било врло важно, тражило је лице које ужива потпуно владалачко поверење и било достојно Лазара, сина Припца, великог слуге, мегас домесшика (Мгуа-с Дср,еаихо? Ма^пиз Ботеа^сиб), заповедника царске телесне гарде 1 ), која се код Византинаца означава се изразом с1отез1ГсГ, !) Са извесних разлога, које ћу у евоје зреме изнети, мислим, да је у сриском праву ово звање има»го овај значај или бар да му је заповедништво над телесном гардом бало 1'лавно и-да се равна звању Оотве-з. с1отезИсогит, в. Вилемс-Милосављеви&, стр. 605., ранијег византијског нрава, а да нема онакав значај какав је био у византијском праву по Бп Сап§е-у, б1озваггат т. е4. тђтае 1а1;. iii. 160. а у грчкоме i. стр. 309 и које је оно тек постешено добпло, ОМоп vi. стр. 202. Сличност, дакле, између та два звања своди се на сличност по имену. По садржини њиховој та се два звања међу собом разликују. Мегас доместика спомиње г. Владан ЂорђевиК у његовом историјском роману Огееан Душан, Отаџбина, год. 1875. стр. 206, са другим значењем: „Његово звање беше то што се данас зове министар унутрашњих и спољашних дослова & у једно министар двора."