Branič

стр. 98.

б р а н и ч

број 3.

свој савет краљ је позивао искључиво своје вазале, који су од њега земљу држали, и њему се били на верност заклели. Ови скупови вазала нису били у стању владаоца ограничити. Нормански илемићи, у прво време, слабо су се могли поуздати у саксонско становништво, које је у њима гледало дошљаке и наметнике. У страху од народног покрета, они су били принуђени прибити се уз престо, и служити му сасвим одано. Њихови скупови више су били витешке свечаности, врло сјајне, него ма шта друго. 2 ) Политичка моћ илемства настала је тек онда пошто се извршила мешавина крви, и разлика између освајача и освојених колико толико предала забораву. Приближив се једном народу, племићи су се одмах осмелили према владаоцу, чији је апсолутизам, најзад, морао постати исто тако тежак њима као и народу. Почетком XIII века барони устају на оружје противу краља Јована без земље, и овоме управо отимају потпис Велике Повеље (Ма§'на Сћаг^а, Сггеа^ СћаИег). Том повељом владалац је свечано признао поред себе још једну власт, један савет од архијепископа, епископа, абата, граФОва, барона и свих непосредних вазала круне. Истина пристанак тога тела он се обвезао тражити само у оним изузетним случајима кад би ван уобичајене Феудалне помоћи хтео ванредне намете ударити. 3 ) Ипак важно је да се у начелу утврдило да има извесних ствари које владалац не може сам чинити. Самим тим његова је власт престала бити апсолутна. Тај савет <**Који је Велика Повеља предвидела био је у осталом једна господска скуиштина; он нас опомиње на Сабор у нашој старој држави, који се такође састављао само од свештенства и од властеле 4 ), — и да се на њему остало, данас би у Енглеској постојао Лордовски Дом, и ништа крај њега. Али ето где се већ у другој половини XIII века тај савет толико раширио да је примио у своју средину још и представнике нижег племства и варошког реда. Један туђин, Симон де МонФор, био је први који је узео иницијативу да поред племића и барона позове још и по два властели2 ) 6пе184, Еп^Насће УегГа88ип§8§ебсМсћ(;е, § 15. 3 ) Велика Повеља чл. 14. 4 ) Новаковић, Законик СтеФана Душана, пристун, II,