Branič
7*
врој 3.
брднич
стр . 99.
чића цз сваке граФОвине, и по два варошана из сваке вароши; та практика њиме заведена сматра се да је постала сталном од 1295 кад је краљ Едвард I сазвао тако звани Сггеа^ апД МоДе1 РагНатеп!, у коме су сви сталежи били заступљени. 5 ) Неко време ти су разнородни елементи били сједињени у истом парламенту. Првобитна магнатска скупштина била се преобратила у једну скупштину полу племићску полу грађанску; опет за то била је остала једна. Из којих се разлога додније поделила? Поделила се јамачно због тога што је така била заједничка судбина свију скупштина са сталешком основом. У тим скупштинама гласање бива увек по сталежима, а не но главама (по чем би иначе биле сталешке?); скупштина, пак, где не гласају појединци већ групе, то није скупштина, то су скупштине. Доказа нема да су и у енглеском парламенту разни сталежи икада гласали заједно. Кад би им се саопштило ради чега су сазвани, они би се одвајали један од другог, већали би за тим сваки за себе, и само би свој одговор заједнички давали. Док су њихова већа била кратка, није било сметње да их у истој соби држе. Ну, касније, кад су се та већа развила у праве дебате, посталоје потребно да се ове уже групе које су у парламенту постојале оделе у засебне собе. Мисли се да је око половине XIV века свакп дом добио своју собу. 6 ) Што је мање разумљиво, то је да се Парламенат поделио на два дома, не на више. ЈГогично је било да из њега изађе онолико домова колико је разних сталежа у себи садржавао. У ње^му су, међутим, у ствари четири сталежа била представљена: свештенство, више племство, ниже племство, и варошки ред. У најбољу руку могло се десити да се више и ниже племство споје, и онда би се добиле три разне скупштине као у Француској, где су, све до Револуције, племство, свештенство и представници трећег реда одвојено заседавали. Али ни у коме случају није било очекивати једну просту поделу Парламента на двоје. За њу у великој мери ваља благодарита разним случајностима. Прво, ниже свештенство изобичајило је
6 ) Ггеешап, О гочу Љ о! Ље Еп^Шћ СопвМШМоп, II.
б ) У Британској Енциклодедији, монограФија о Парламенту,