Branič

врој 3.

в р а н и ч

стр. 101.

оних чланова Горњег Дома код којих је то достојанство наследно (јер има и других чланова који се бирају или постављају на живот). Кад се узме да чланове Горњег Дома називају иначе пировима, онда се може рећи да су наследни пирови ти који чине племство. Племство предпоставља повластице, пирови их такође имају, али те њихове повластице сасвим су особите природе. Оне се своде на то да пирови, независно од постављења Круне, и независно од народног избора, просто по праву наследства, могу заседавати у законодавном телу. Док обичан грађанин само милошћу владаочевом, или поверењем народа до таке почасти долази, дотле један пир задобија на њу права самим чином свог рођења у извесној породици. Никаке олакшице, нарочито никаке материјалне олакшице нису пировима дароване; њима је само једна јавна служба, врло почасна у осталоме, изузетно од општих правила додељена. Што је такође карактеристично, те повластице с пирством скопчане не припадају свима члановима пирове породице подједнако. Пирство је истина наследно, али у томе смислу само што на најстаријег сина прелази; у овоме наследству остали наследници пирови никака удела не узимају; оно је таке природе да га само један може уживати. Тим другим наследницима на које пирство не прелази оскудева сваки знак по коме би се од осталих грађана разликовали: у законском погледу, ако не у социјалном, они се са буржоазијом мешају. Из тога излази да нпкада цела породица једнога пира не припада племству; у свакој има само један члан који је пир, племић у правом смислу. У Енглеској има појединих људи који су племићи; племићске, пак, породице, чији би сви чланови изузетна права уживали — не постоје, и пошто је аристократија једна по преимућству породична установа, то енглеска аристократија одиста врло мало личи на аристократију. И, најзад, та аристократија није што већина аристократија, на име није затворена. Пировско достојанство није искључиво добро неколико историјских породица. Круна има права стварати нове пирове, и она их ствара једнако. Нема тога грађанина у Енглеској кога она не би могла начинити племићем; са строго законског гледишта, као што је у једној прилици тврдио Фредерик Харисон, не изузимају