Branič

СТР. 156. В Р А Н И Ч ВРОЈ 4.

то се дало постићи само једним новим законом, којн су били надлежни издати Намеснишгво и Савет ио саслушању обичне Гкупштине, а не Велике Скупштине. Једном одлучено да се Устав мења, каквог се поступка ваљало по закону држати ? Обичну законодавну власт вршио те тада Кнез „са сагласнјем" Савета; само ири мењању Устава било је иотребно саслушати и обичну Скупштину. Према томе, Намесништво је било дужно сазвати обичну Скупштину и чути њено мишљење како о потреби уставне промене. тако и о главним цртама новог Устава. Пошто Г >и свој нацрт Устава са свим утврдило, Намесништво је било дужно да га поднесе на одобрење не више Скупштини, чија је улога била свршена, него Савету који је једини био надлежан да га узакони. Скупштина је само давала мишљење о томе шта би нови Устав имао да садржи. ЕБегов израђени пројект, Савет је био тај који је усвајао, или одбацивао. Али радња Намесништва, у овој нрилици, била је далеко од тога да се с тим законским поступком поклапа. Оно није саслушало обичну Скупштину, него Велику, која му је и непозвана, па шта више и на супрот самом закону своје мишљење дала. После ње Намесништво је саслушало једаи одбор, који никаким законом није био предвиђен. Тек после свега овога чини се корак и код Савета, али у том тренутку њему се не подноси на одобрење никакав предлог Устава, него се Савет цросто позива да се своје уетавотворне власти одрече у корист Велике Скупштине. У акту који је председник Министарског Савета упутио Савету 29 маја 1869 Ј\2 1876. читамо ово: „С погледом на дотичне иропиее закона могло би ее казати, да би се за ову цељ обична Народна Скупштина еазвати имала, па да законодавна влает по претходном саслушању исте реши питаае о уставном иреображају земље, но да ли треба земљи Устав дати, и ако треба, какав ће тај Устав бити, тако је важно питање да не би никако сходно било изнети га пред обичну На родну Скупштину у толико мање. што обична Народна Скупштина и нема решавајућег гласа већ само саелушава се, те би изашло, да Савет државни ово питање с владом репш, а влада је уверена, да Савет заједно е њом дели то мшпљење да би