Branič

ОТР. 160.

БРОЈ 4.

али он је налазио да му је боље пристати на положај Горњег Дома, него да својим отпором изазове противу себе енергичније мере, које би га може бити са свим збрисале. Велика Скупштина, која се с благословом < авета састала, није му се показала много благодарна што јој је уступао уставотворну власт, која је њему припадала. У новом Уставу, који је она донела, помињао се истина Савет, али под тим именом није се више разумевало никак) законодавно тело, него се разумевало једно административно тело. Законодавна је власт била подељена између Кнеза и Народне Скупштине. Намесништво је доцније тврдило да су се Савету морале ускратити законодавне атрибуције због великог неповерења, с којим је Велика Скупштина примала сваки наговештај о Горњем Дому. Како је Велика Скупштина примала наговештаје о Горњем Дому, о томе се немају никаки поуздани подаци; али, претпоставимо да им се она одиста одудрла: у том случају Намесништво је било обвезано својом беседом у Никољском Одбору, да свом снагом настане да њен отпор отклони. Ну о енергији коју је оно развило свака је сумња допуштена, кад се види да је Савегу била одређена чисто администрагивна надлежност већ у оном предлогу Устава који је Намесништво иоднело Великој Скупштини. Подизање Велике Скупштине на ранг уставотворне власти пада једновремено с деградовањем Савета. Ово тело, свемоћно за владе Карађорђевића, морало је изгубити нешто од своје власти услед догађаја од 1858, али ни ио чем се не види , да је оно од тог датума било осуђено на сигурну смрт. Кнез Михаило, по свом бирократском укусу, више је марио да управља с једним ужим већем виших чиновника какав је био Савет, него са сељачком Слупштином: о томе довољно сведочи његов закон о устројству Савета од 17 августа 1861, којим законодавне атрибуције Савега нис/ биле нп најмање окрњене. Саветска олигархија, а не Савет. била је сатрвена 1858-ме. На против, Велика је Скупппина изгледала да нема много будућности. Она никада није вршила уставогворну власт, као шго ни обична Скушнтина