Branič

БРО-Т 5. И 6.

стр. 20б.

вати и глаеати најмање 12 судија — разумевајући у ове и председиика и ппредседнике, као и онога који може једног судију да заступи, — и сем ових један деловођа. Али у таквом случају, кад је у општој судници 12 еудија за пуноважну одлуку, потребно је најмање седам гласова У оном пак случају кад је у општој седниди Касац. Суда 14 судија, па се гласови- поделе по пола, узима се да је одлучено онако, како је гласао председник, или онај који га замењује. (наставиће се) +98» ВЕЛИКА НАРОДНА СКУПШТИНА — студија о уставотворној власти кжх> (свршктдк) V. Велика Скупштина на послу. Велика је Скупштиеа већ два пута мењала Устав: један пут ненадлежно, 1869.; други пут надлежно, 1888. Два нута је већ она имала прилике да се на послу покаже. И кака се иоказала? Показала се, пре свега. рђаво састављена. Чиновници не могу бити бирани у Велику Скупштину као ни у обичну. Али, ако чиновнике у обичну Скупштину не може нослати народ, може их послати Влада, као своје посланике. У Велику Скупштину не може их послати ни Влада, јер, као што смо већ поменули, владини су посланици из те Скупштине искључени. По закону о Народној Скупштини од 1861. адвокати су уживали пасивно бирачко право, и за то их и видимо, премда не у великом броју, у Великој Скупштини од 1869; али, Уставом од 1869. адвокати су лишени пасивног бирачког права као и чиновници. Велика је Скупштина тако постала потпуно сељачка Скупштина. Интересантно је разгледати њен састав из ближе. У Великој Скунштини *од 1869. земљорадници су били најјаче 'застуиљени; за њима су одмах долазили тр-