Branič

стр. 208.

в р а н и ч

број 5. и (5.

подигнут кворум од две трећине чланова на три четвртине, чега нема нигде, и чиме је и најмања оиозиција стављена у положај да,' кадгод усхте, онемогући скупштински рад. Треба, најзад, поменути да је одбор без икаке примедбе, без сенке отпора, пропустио чл. 58. по ком Скунштина не може подносити Влади Формалне нројекге, чл 65. и чл. 66. који допуштају Влади и без пристанка Скунштине продужавати буџет, отварати ванредне кредите и задуживати земљу. У кратко, Велика се Скупштина од 1869. понашала сасвим пасивно. Кад се види кака су мишљења изражавали они ретки беседници што су се у њеној средини јављали, онда је немогуће жалити што је она само гласала, а није више дебатовала. Приликом дебате о адреси, један је говорник захтевао „да сваки посланик најпре о томе извести своје бираче, па по том да Скупштина реши ову ствар". Овом је народном представнику оскудевао тачан појам о томе шта је представничка влада. Кад се претресао чл. 5., изнета је мисао да одлуке Народне Скупштине и без владаочевог потврђења постају законом, јер се иначе не може рећи да Народна Скупштина има ,,решавајући глас". Не само, дакле, да се за СкупШтину потраживала једна власт која јој ни у једној монархијској држави не припада, него се још није знало ни то шта значи „решавајући глас". Каже се онда да Скупштина има решавајући глас, кад владалац не може издати ни један закон без ње; али из тога што он не може издавати законе без ње, ни по чем не излази да их она може издавати без њега. Поводом чл. 116. неколико је посланика предлагало „да се заковом не дозволи кривцима заступника узимати". Пошто се једном ушло у тај ред мисли, устала су два посланика па предложила: „да се закон о адвокатима укине, па ца може сваки узети кога хоће да га заступа". Једанје њихов друг овако образложио тај предлог: „Ако су нужни адвокати, онда нека им плати држава, па нека су у суду, па који оће, нека га заступају". Раније, кеђу тим, Један је посланик молио да му се објасни, шта је то судска независност. Оваке је ствари доста цитирати.