Branič

БРОЈ 5. И 6.

Б Р А Н И Ч

стр 211.

посланик, „и нас сад могу отерати под војау заставу, па да ме казне за ово што сад овде говорим!" О сриској цркви било је речено у члану 3. да је автокеФална. „Она не зависи ни од које стране цркве; али одржава јединство у догмама с Источно Васеленском Црквом". ако нам је ова веза с Пагријарпшјом у Цариграду потребна због наших сународника у Ст. Орбији и Македонији, опет је један говорник у Великој Скупштини протестовао. Што да се угледамо на Грке ? питао је он. Ми смо бољи; сами смо се ослободили. — Гласање с куглицима многима је остало непојамно. Један је посланик отворено признао да не зна шта је то. Други, пак, нервознији, питао је „шта ће нам ти пиљци"? КвалиФиковани посланици нису прошли боље но куглице. Два или три посланика тврдила су да се народ натерује да гласа за кога неће, кад се од оних за које он гласа изискују неке квалиФикације. — После тога, чуле су се жеље које би се морале тумачити као опаиан симптом по монархију код нас, кад не би било очевидно да су оне из крајње необавештености потицале. На пр. тражило се да одлуке Народне Скупштине важе и без Краљеве потврде, јер је народ суверен ; да се ниједан међународни акт не сме закључити без пристанка Народне Скупштине; да се Велика Скупштина састаје периодично; да се Устав може мењати и за време Намесништва итд. — Мржн>а на чиновнике, сразмерна према величини њихових плата, морала се и овог пута обелоданити. Предлагало се укидање Државног Савета и окружних начелстава. У члану 132. стајало је да председник Министареког Савета мо ке бити и без портФеља. То је била ситница: опет за то неколико се посланика није могло уздржати а да не протестује против тог несрећног министра без портФеља, који је, по њиховом упрошћеном тумачењу, значио министра без посла. — Колико је наша Скунштина орган једног друштвеног реда, а не целог народа, колико је она једна сељачка Скупштина, никада се није боље показало него у овој прилици. Устав од 1888. био је одиста либералан. Он је нодигао' Народну Скупштину на једну висину на којој она никад дотле није стајала. Признао јој је право иницијативе у законодавству, које јој је ранијим Уставом било изреком ускраћено. Ујем-