Branič

стр. 214.

в р а н и ч

вр. 5. и 6.

страну оне државе чији устави не нредвиђају начин своје нромене. Пример тих држава учио би само томе да нема смисла унанред утврђивати поступак за мењање Устава; да је најбоље пустити да се то мењање изврши под притиском околности даног момента; да је с тога Велика Скупштина, као у опште свм органи уставотворне власти, излишна установа. Међутим, ми смо овде претпостаЕили да се тако важна етвар као што је мењање Устава не сме оставити случајностима к неизвесностима политичког живот« ; ми смо сматрали као доказано да се за тај посао, као и за сваки други, иште извесна метода, и само смо се питали да ли нам установ? Велике Скупштине јемчи за добру методу. Кад се пређе на 01>е државе где је удешен постепени прелгз законским начином од једног Устава ка другом, онда треба оставити на страну савезне државе. Устав нема иоти карактер у савезким државама као у простим; приликом сваке његове промене м«же доћи у питање опстанак самог савеза, и његова је промена с тога скопчана често с Формалностима које 1е практични чине немогућном. Из проучавања Савезних држава, које имају своје нарочите потребе, не би се могло извести никако корисно искуство за једну државу која, сама, не би била организована на савезној основи. Из тих разлога, треба се ограничити на оне иросте држиве, чпји устави сами прописују начин којим ће се, по потреби, обнављати. Посматрајући уставе тих држава, опажа се да они, у главноме, звају за три начин& ревизије. Или се чини апел на бираче, или се сазива нарочита Скунштина, чије су атрибуције искључиво, или поглавито, уставотворне, или се, најзад, мењање Устава поверава законодавном телу. Наравно, ти се начини, код појединих држава, један с другим комбинују. По првом начину, уставно се питање решава плебисцитОм, којв се може, приредити или пре ревизије илн после, или и пре и после. Плебисцит ире ревизије има да констатује њену потребу, овај после ревизије да преддогу новог устава прибави народну потврду. Плебисцитом се, у извесној мери, служе сви швајцарски кантони и велики број држава Северо-Америчког Савеза. Миш-