Branič

БРОЈ 5. И 6.

Б Р А Н И Ч

стр. ^21.

власт а , г једна Скупштина старија од Устава" и т. д. Она би одистабила одве^ скромна, ако иосле свега тогане би хтела веровати у своју свемоћност. Рећиће се можда да је она на веровању остала, да није покушала да од своје уображене свемоћности уиотребу учини, да се она у практици показивала послушном, д^јствујући увек као машина за гласање. Цела је истмна да она у израђивању и дискутовању уставних закона није узимала живог учешћа, али то је било за то што њени чланови нису имали потребну спрему за законодавце, а не због тога што су они обим својих права сувише уско схватали. Јер, колико су се год на пољу чистог законодавства показивали пасивни, толико су били активни на једном другом пољу где се могло без стручног знања кретати, на име на пољу политичких резолуција. Ту су они узимали више иницијативе, него што им је закон допуштао; ту су се они понашали као да за њих одиста никаке препреке не погтоје. Није било ни једне Велике Скупштине код нас, која није изашла из круга своје надлежности евакојаким закључењима, које је из властитих побуда вотирала. Велика Скупштина од 1868. сазвана ради избора намеснш а, изјавила је читав низ жеља, којима је. по тумачеЊу Намесништва, био стављен под питање цео уставни поредак у земљи. Она је још решила да се г. Николи Христићу и Михаилу Барловцу одузму пензије и да се обојица ставе под суд. 1 ) Скупштвна од 1869. сазвана ради уставне промене, била је целом својом егзистенпи}ом незаконита. Иначе, и она је поновила решење о г. Христићу иБарловцу, и издала Влади тајно пуномоћије да „противу сваког оног који се појави као бунтовник и ради против престола, илије иначе опасан, може мере предузети и учинити што за нужно нађе" 2 ). Скупштина, сазвана после првог рата с Турцвма, 1877-ме, да решава о миру, имала је намеру д^ тадашњој Влади, у најмању руку, изјави иеповерење, и вероватно би то и учинила, да није била закључена. пре него је стигла да ову злоупотребу вдасти изврши. Догађаји од 1888. свима су свежи у памети: колико се тада муке имало ') Ово решен.е није било забележено, и Влада га је игнорнсала. В. еастанак Шродне Скупштине од 10. октобра 1870. Ј ) В. састанак Народне Скупштине од 11. и 17. јануара 1876.