Branič

вр. 5 и 6.

в р а н и ч

стр . 225.

Закључак је најзад донесен овакав: „ Конгрес , желеЛи да стане на иут оној срамној трговини, која је иозната под именом белога робља, одобрав ■јув.и закључак лондонсчо1 конгреса, овлашЛује друштвену Уира,ву, да а >зове в.гаде на аредузимање иотребних мера за оснивање меЈјун. иостуика односно трговин са девојкама Овомје иостуику г^иљ, да меЈјун. араву одреди осн -.ве, ио којима би разне државе својим законодавством и адмтистративним наредбама донеле једнаке ар >аисе иротив ове врсте ме(/унар дне тргов ме." После тога изнесено је на претрес врло важно питање: о утпцају старости на криминаљитет. Први је узео реч Агекс. Никпл гдони, правозаст. из Линца, као известилад по овој теми. Између осталога наводи, како младолетност сви закони узимају у обзир као "уб^ажујућу околност при изрицању казне, чак извесно доба младости искључује сваку казну, па се за тим пита: А да ли би тако исто требало водити рачуна и о старости? Њему је познато, да само финландски крив. зак. од 1889. год. узима у обзир ослабелу вољу и ослабелу умну моћ код старости. Угарски крив. зак. узима сгарост као олакшавну околност и казну робије замењује затвором. По бугарском крив. зак. старији од 65 год. не могу бити осуђени на смрт. Има, вели, оваких одредаба још по негде, али врло ретко. У опште немају законодавци оних обзира према старости што га имају према младости, ваљда зато, што млацост има утврђен почетак, док је код старости почетак променљив. Код старости је опет свршетак одређен, а код младости је опет то променљиво. Почетак је младости — рођај, свршетак је старости —- смрт. Умно ослабљену старост, (1 тпепИа вепШз, узимају сва законодавства у обзир; али овде није реч о томе, већ о психичкој слабости у староети. Утврђивање раздике између ова два сгања не спада у надлежност нравничког збора. Доказује како има психичких момсната, који утврђују извесну аналогију између старог и младог доба. Старост мења и сам карактер. Примарне мотиве (као потребе за јело и др.) оснажава, док секундарне (као осећање, урачунљивост и т. д.) слаби. Тешке жалости, које потресају душу у млађем човеку, старац прима равнодушно, али га зато баца у бригу хрђава храна, итд,. Посде дужег говора изнео Је овакав предлог :

БРАНИЧ