Branič

отр. 290.

в р а н ii ч

број 7. ii 8.

научи какав занат друкчије осим путем узајамног обучавања од самих саосуђеника. Овај систем за оваке земље мож^а је бољи него научни и скупоцени целуларни систем северне Европе. РБега је у Румунију увео и организовао један Француз, Додун Де Пијер, који је био управник рум. казнених завода од 1862—1875. Он је и удесио манастире за казнене заводе и израдио закон од 1873. год. Ћелије су обичнога типа: у њима осуђеник живи само ноћу, и доста су простране ; загревање се врши топлом водом, а у њима видите добар вентилатор, покретан нужник, гвозден кревет, на њему асуру с обичним покривачем. Рад је тако организован да сваки осуђеник, по изласку из затвора, зна по један занат. Да се задржим само на заводу у Пангарацу. Ту се ради столарски занат а и нешто ткачкога посла, искључиво за потребу осуђеника. У Заводу Маргинели ради се обућарски занат (у округлој суми 12 —14.000 дин. месечно), а и понешто од дрвореза; у Буковцу раде се столарски послови и обућарски, и мало час видећемо и једну Фабрику за чињење кожа. У заводу за малолетнике, у Мислеји, где има два стручна мајстора, раде се столарски послови, дрворез и књиговезачки радови. Све се врши у сопственој режији. Тај систем налазимо и у радионицама књиговезачким, и онима за справљање одела и асура у Букурешту, за ткање у Платарести (женскиње), за столарске послове у Мислеји (малолетнициј, за ужарске и столарске послове у Фоскани (малолетници), за четкарске радове у Галцу, за израду ткива у опште у Пангарацу и обуће у Крајови. Фабрика за чињење кожа у Буковцу припада Министарству Војном, коме казнионичка управа само даје радну снагу. Солски рудници су својина државних моноиола. У осталим заводима задовољавају се за сада и по неким особенпм радовима. Осуђеници купују материјал за израду сами преко своје Управе: а тако исто преко ње продају и своје израђене производе. Ну да би се примена овога система могла проширити потребан је доста велики капнтал. Међу тим у