Branič

стр . 314.

б р а н и ч

број 7. и 8.

5. који су пресудом опште седнице Касационог Суда или пресудом дисциплинарног суда отпуштени из државне службе, док не прође пет година од дана отпуста.. Чл. 39. Из узрока казаних у тач. 1., 3. и. 4. предидућег члана, не може нико бити поставл>ен ни за неуказно особље у суду. Чл. 40. За постављања на судска звања за све судско особље вреде у свему прописи закона о чиновницима грађанског реда, у колико овим законом нису измењени и за поједина звања нарочите квалиФикације прописане. Чл. 41. Судија и у опште судски чиновник, изузимајући архивара и рачуновођу у суду, може бити само онај Србин, који је уз друге законске услове за судско звање и државну службу у опште: редовно свршио правни Факултет у Србији или на ком страном свеучилишту и положио државни судијски испит по одредби овога закона.. Чл. 42. Поред услова из члана 40. овог закона, за судију првостеп. суда не може бити постављен онај, ко нема 25 година старости и сва права грађанства и који уз тоније служио у судској струци као указни чиновник најмање четири године или за толико времена био јавни правозаступник. Чл. 43. Председник Првостепеног Суда поред услова из чл. 40. овог закона мора имати 30 година старости и сва права грађанства а уз то имати најмање пет година судијске службе или службе секретара виших судова или Министарства Правде, или седам година јав. правозаступничког рада. Чл. 44. Судије Апелационог Суда могу бити они који поред услова из чл. 40. овог закона имају најмање 35 година старости са свима правима грађанства а уз то су