Branič

БРОЈ 7. и 8.

в р а н и ч

стр . 327.

дикцији и са правним појмом о казни у опште, и са природом кривичног права. „ГГрема свему изложеном суд је требао сходно поменутим примедбама Касац. Суда (од 20 марта. 1899. Бр. 2610). ,,а.) да констатује, да ли је оно ауномоћство, које је пуномоћник пуномоћника. .. . поднео уз тужбу кварту варошком, било толико исправно, да је на основу њега могао подизати и кривичне тужбе или не; в б.) у случају констатовања исправности пуномоћства, да види, садржи ли радња оптуженога крив. дела, за која се оптужује или не, па у случају позитивног или негативног резултата да поступи даље по закону, а у случају да поменутом пуномоћству оскудева ма један од услова, који се за пуномоћство траже с обзиром на употребу истог, онда да сматра тужбу као и да не постоји; ,и то »в.) у толико пре што се тужба за утају и превару подноси непосредно полицијској власти а не суду.« и т. д. Ове примедбе првостепени је суд усвојио и, понова размотривши предмет, нашао је: »Да је суд сматрао пуномоћије издато г. Ј. Ј. адв. овд. 19. октобра 1898. потврђено код полицијске власти под № 9733. од стране заступника и деловође тужилачког друштва ...... као пуноважно и приликом решавања о притвору код иследне власти и приликом доношења првог свог решења, којим је II. А.. по овом оптужењу пуштен испод'суђења, па и после . . ., суд . .. . је позвао пуномоћника тужилачке стране да накнадно, поднесе пуномоћије не зато, што је сматрао оно пуномоћије у тужби као непуноважно, већ просто због оног приговора на пуномоћије у примедбама Касац. Суда, јер за суд је био довољан доказ онај, који се налази у накнадној тужби под № 2128 (писмено закључено пред царским нотаром у Берлину од стране ортака тужилачког друштва) о том, да су поменуте деловође тужилачког друштва овлашћени издати оно пуномоћије које су издали и на основу којег је кривична тужба подигнута. Дакле, суду није требало никакво накнадно пуномоћије, већ је једино тражено услед поменутог приговора и суд признаје да је погрешно, што приликом стављања оптуженог под суд није изложио своје мишљење о пуномоћију као што то данас чини." и т. д. И после овога суд је донео своје решење од 31. маја 1899. № 12631., којом је опет нашао. даје оптужени учинио дело утаје и за то га понова ставио под суд и у притвор ; за основ и доказе узео је оно исто што и у решењу № 10929.