Branič

стр . 338.

б р а н и ч

број 7. и 8.

Са Даницом венчао сам се пре две недеље, но раније сам с њоме, као са девојком љубав водио, и она је по венчању почела да бежи од мене. Бежала је још као невенчана једном, па „смо" се са њеним оцем судили, и опет... јадна дошла к мени, те смо се и венчали. Јуче је опет побегла била и отишла на трло (појата, кућа где сељаци стоку чувају) Миладина Мисића. Отишао сам тамо, и молио сам је, да се к мени врати но она ме је изгрдила (?) и казала да неће више к мени да се враћа, ни жива ни мртва, а ја да могу где хоћу! Кад ми тако рече, ја сам већ имао моју пушку острагушу о рамену, она је пошла са Љубицом и Миладином Мисићима, из нашег села, а ни ја сам не знам где, а ја дохватим иушку и убијем је. Криво ми је било што није хтела да пође самном, а ја сам је „повукао" и молио је да се к мени врати. Било ми је криво што да се не врати, па сам је за то убио. Ја сам већ замислио (!) да је убијем, кад видех да неће да се врати, и кад узе да ми прети њеном браћом. Живио сам с њом добро, а кад је почела бежати, свакојако. Узели смо се из љубави, нисам је силом одвео, а то зна и цело село. 11 Сви сведоци, на које се приватни тужиоци позваше, посведочише у главном, да, кад је убијена пошла са сведоцима, и изашла из обора, где су стојали, онда је убица Миладин около обора притрчао, ухватио Даницу, вукао је, да иде с њиме, но ова је се отела и пришла к њима — сведоцима. За овим је дошао Миладин пред њих, држао пушку на руку и рече: »зар бре нећеш да полазиш, зар нећеш за мене? к — па испали пушку и уби је. Она је одмах после пола сата изданула, а Миладин је отишао ка његовој »Трли" рекав: »Ја се с њом раздужи, шта сам учинио знам, опсова је и оца јој, па најпосле рече: ја се наплатих с тобом." Из свега овога јасно се види иамера Миладинова да се, и не бирајући средства, ослободи жене своје, покајав се, ваљада, врло брзо, што се и ожени. Ну. у својим најбољим годинама, а тако брзо по венчању решавати се и на овакав иоступак према жени, — значи да и ми, у овом погледу криминалном корачамо у напред, а овоме је, нема сумње, једини разлог и то, што се више по селима брак и не цени онако, као што се некад цењаше кад беху у јеку задруге, где се, бар у почетку, сваке несугласице међу младенцима, саветовањем кућног старешине одклањаху и утишаваху.