Branič

стр. 498.

б р а н и ч

број у—18.

случају производи с врвменом извесно приолижавање између две разне расе, с погледом на брзину развчћа. II. 0 ванобласном дејству које могу у кривичним предметима нроизвести грађанске иресуде изречеие о личиом «1;а1и8-у. На први поглед нам се чини, да грађанске пресуде, изречене чак и о питањима личнога аШиз-а у основу не могу имати никакво ванобласно дејство у кривичним нредметима. Зар није одиста опште усвојено правило, да, сем случаја претходних грађанских питања, ствар суђења грађански нема никаквог дејства на доцније подигнуту кривичну тужбу ? Зар нису овај основ освештала многа законодавства као н. пр. белгијско и Француско ? И ако је то тако, како у 'позитивном праву тако и у теоријп, са грађанским одлукама донетим у Белгији , било то по предмету стања, подобности и породичних односа једног Велгијанца; ако оне нису обавезне за белгијске кривичне судове, ако их ови могу никако не узимати у обзир, како би се онда могла придати веКа ваншост туђинским аресудама? Ми међутим верујемо, да би овај закључак био претеран. идаје сам основ врло апсолутно схваћен. Изгледа нам, да је потребно да се издвоје изузеци, који нам се намећу и који су други а не они који долазе од претходног питања. Грађанске пресуде о стању г не ограничавају се увек да утврде стање једне личности. Оне га могу изменити н. пр. пресуде о разводу браку, па чак у извесној мери и пресуде које ниште брак. Оне тако стварају ново стање. Чим туђински закон признаје стање које је туђунац недавно добио у туђинској земљи, у истој земљи чији је он гузданик, овај закон, који понова утврђује негов |лични бШлз, има право на поштовање у свима земљама. И одиста, и ако у основу белгијске пресуде у грађанским стварима, чак у Белгији. немају силу пресуђене ствари за кривичне судове, ником не пада на ум, да кад су оне не само утврдиле или осведочиле, већ законски измениле стање једног лица, да се може не водити рачуна, па било то приликом кривичне истраге, о тако скорашњем добивеном положају породице. Ако се неко гони због двоженства или браколомства, ма ко се умешао, или нека се његов учесник налази још у претходном браку, очевидно ће се морати узети у обзир пресуда којајеранији брак уништила или развела. Закон прећутно наређује. да се о томе не води рачун, јер он казни због двоженства само онога који, налазећи се у браку, ступа у други брак пре разрешења претходнога. Извесно неће бити другаче ако се тиче једног туђинца и ако се позива на пресуду' која је добила силу