Branič

број 9 —18.

б р а н и ч

стр . 499.

суђене ствари,коју су изрекли судови његовог народа или сваки други надлежан суд, бага и онда кад пресуду о разводу брака не би морао по туђинском закону изрицаги бележник (оГПсЈег с1е Г е4е1; С 1\ч 1), и кад не би била забележена на исправи о браку. Писци и решења решавају међутим једногласно, да пресуде и решења донета у грађанским стварима у основу немају никакав утицај на кривца и они чине изузетак само кад се тиче претходног питања грађанске природе. У овом последњем случају морао се признати утицај преоуђене грађанеке ствари на кривично дело, пошто су само судови за грађ. ствари надлежни да цене питање ове врсте, јер су она њима искључно предана. Хос износи исти основ додајуКи међутим „да се случајеви, у којима се грађанска тужба пре извршује или суди од јавне тужбе, не могу сматрати као изузеци од правила, јер се овде тиче тужбе која има за предмет накнаду штете коју је крив. дело произроковало или тужбу за накнаду штете," Овом посматрању недостаје јасност а по нашем мишљењу и правичност. Правило, да прзсуда донета у грађанској ствари не утиче на судбу кривичне тужбе, опште је одобрено као такво које важи не само за пресуду донету по тужби за накнаду штете, већ за сваку одлуку коју је донео суд за грађанске ствари ма по каквој грађанској тужби. Гриоле условљава ово иравило једним другим изузетком. Он одатле изузима случајеве у којима се грађанска пресуда сматра као битна за једно стање илц један правни однос. Изгледа нам да овај изузетак, који Боније у својој теорији доказ а живо брани, има извесних тачних елемената ; али у место да с Бонијом издвојимо као иеоонована разликовања којима Гриоле потчињава свој изузетак, ми држимо да је он оправдан само за случај који се односи на извесне пресуде за утврђивање стања т. ј. личног вШиз-а. Ми га ни у ком случају не би могли одобрити за све пресуде које одређују или објављују ма каква правни однос, за оне н. пр. које би решиле једно питање покретне влаштине. Што се пак тиче питања о некретној влаштини, њих неограничено решава грађански судија, пошто је кривични обвезан да их упути грађанском с тога што питања ове врсте имају свој претходни утицај на познија. Исто је тако за сва питања стварнога права и некретне државине, као и за оверавања исправа, које се издају да би се доказао грађански уговор. Али пресуде ових врста не улазе у предмет наше расправе, те се мислимо занимати само пресудама које се тичу личног 81а1;и8-а. Очевидан је утицај на кривца извесних грађанских пре33 *