Branič

број 9. —18.

б р а н и ч

стр . 519.

изнео је Ретих 15 ) статистику телесних повреда као посредство за познавање карактерних својстава дотичног становништва. Таква кривична деда не врше изгладнеле занатлијске калфе, већ крадљивци из навике и надничари. „Ипак се настањени млади Фабрички радник налази у расположењу за свађу, нарочито кад му се недељна зарада исплати; највећи број тих кавги и пада, према стеченом искуству, на суботне и недељне ноћи. к Мангупи, који су навикли на живљење по казненим радионицама и заводима, стављени су на супрот младим настаљеним радницима, т. ј. пропале скитнице случајним злочинцима и пијанице по навици на супрот случајним пијаницама. Навлаш сам пропустио у последњим излагањима обратити пажњу на пијанице из навике. Извесно не с тога што мало водим рачуна о кривичним делима овог реда људи. Међу 8817 осуђеника у 49 казнених завода у Немачкој било је по Беру 16 ), који нити све казнене заводе нити све осуђенике обухвата, године 1873 на4211 пијаница из навике. Казне, које су над њима изречене, износе на 21.550 година, кад се осуда на доживотну робиЈЈ сматра за осуду од 20 година ! Тако исто нећу овде дубље разлагати о штетном утицају пијанице из навике на навике његове околине, као ни о штетном утицају, које има пијанство очево на децу. Ако оставим на страну те пијанице, то ћу морати што јаоније расправити о опасностима од случајних пијаница. У самој карактерној црти кривичних дела, која носе на себи знак случајности, јасно се показује, да нас не занима пропадање пијанг.це, који као паразит друштвени живи на рачун друштва, већ испади радника, занатлије, ђа&а. Доказана моћ свих субјективних истраживања судија, свих статистичких података отвара иразнину, која може објаснити узајамну везу између пијанства и тешке телесне повреде. Ми ћемо пре свега ставити питање о психолошком дејству алкохла. Последњих десетина година тек су основали Крепелин 1,1 ) и његови ученици дубље испитивање о дејству мање или веће употребе алкохола на интелектуално развиће. Знатна душевна клонулост изазива се већ количином пића, која није још довољна, да изазове пијано стање, а то је '/ 2 до 1 литра, пива; ова кло-

15 ) КеИсћ, Лге гспгШтЂегдгвсће КггтгпаИШ. Виртембершка годишња књига за статистику и и приреду. Годпна 1894. I. 409. |6 ) Ваег а. 0. стр. 350. 17 ) КгеароКп, Беет^Гизвипд егп(асЋег рвгсМвсЈгег Уогдапдс пигсћ егтде АггпегтШеГ. Фишер. Јена 1892 год.; Авсћа&пћиг^ у: Лсихолошки радови Св. I. Лајпциг. Енгелман; Смит. Питање о алкохолу. Тибинген Осдандер 1895. Гигег. Извегитај са међушродног конгреса за сиречаваие иијанства. Базел 1894.