Branič

отр. 520.

б р а н и ч

врој 9—18.

нулост слаби памћење, успорава ток мисли простих психичких радња, као сабирање простих бројева или словослагање; она умањава моћ за рад. Тако се исто ремети ређање представа једне за другом, а слабе узајамни односи међу појмовима и значењу речи. Сви ови нереди објашњују више расуло, затупљивање пијанице из навике, а не само избијање напитости. Пре свега могла би се овде навести очита погоршавања појимањем спољних утицаја; оно носи собом опасност, да се рђаво разумевају покрети и речи; но ја не могу ни овоме Факторуп риписивати дубљи утицај. Но ми знамо даље дејство алкохола, које је најважније. У емпиричкој психологији сматра се за реФлекс одговор надражају извесним покретом, при чем се природно под покретом не подразума само покрет руку, већ исто тако и језика п говорних органа. Врло осетљивим апаратима израчунато је да од надражаја до почетка реФлекса протече време од '/1000 секунде, време психичвог рада. Природно је, да је то, време кратко и код сасвим нростих реФлексних покушаја, као н. пр. одговори гласног надражаја, који је произведен говором, добовањем прстију и т. д. Ово »време стварања рефлекса" прекраћује се утицајем са свим мале количине алкохола; то ускоравање не треба сматрати као какво поправљање, јер га она постизава на рачун ноузданости, као што су показали згодни покушаји. Психички рад надражаја наступа површно или никако; реФлекс као невољни покрет не представља одговор на надражај односно на очекиван надражај. Нема тренутка, у коме је надражај учињен, а који би се приближно могао предвидети; покрет се дешава у тренутку, кад је наступио надражај, а не тек онда, кад је он наступио већ потпуно. Исто тако не може војник обраћати велике пажње при почетном или нарочито важном гађању и пуца, пре него што добро нанишани. Ова врста одговора надражају назива се . в прогпли реФлекс"; ако се психички задатак састоји у избору између два или више покрета, то прошли бива »лажни реФлекс." Код стања овог „прошлог и лажног реФлекса® наступа очевидно после гшјанства стање велике узбуђености, што одговара управо покрету. Психичке радње размишљања нестаје у великбј узбуђености покретној. Да ли је учињени надражај очекивао то, да ли је реФлекс смишљен и у извесиој намери, тек је понајвише јасно критици, која наступа као мисао, да учињену погрешку није добро понављати. Овај утицај алкохола на престанак психичких радња може се пренети и на свакидањи живот. Тиме се објашњава узајамна веза између пића и кривичних дела. Иста својства алкохола важе и за последице у крчми и на улици. Надражај се изазове каквим