Branič

број 9 —18.

б р а н и ч

отр. 521.

било знаком. псовком, претећим покретом, случајним гурањем рефлекс је вређање, удар песницом, батином, стаклетом од пива, убод ножем. Ако се не би угушио нормалан престанак реФлекса попивеним алкохолом, то би могло наступити мирно размишљање и одбрана би узела најсмишљенији облик према намереном нападу, који често може наћи са свим невин надражај. Али, као и при лабораторијском испитивању, спречава се психичка радња раније погшвеним алкохолом и одговор на надражај следује; док се свршавала психичка радња, већ је пресудила повећана узрујаност: пресуда разума гегуца за пренагленим делом 18 )* „Олакшавање покретног реФлекса извор је свих оних неразмишљених и ненамерених, импулсивних и силних радњи, које не дају алкохолу таку важност .само у историји лудих и самовољних, већ и у аналима кривичних дела, која су учињена у душевном потресу." 19 ) Олакшавање враћања покрета није брзо; оно дејствује често и сутра дан још после каквог пијанства. За то ми и не смемо удаЈзати на то, што се реФлекс привидно затајио, и што се галама деси на путу, кад се кући пође, а свађа се у крчми заподела. Велика надраженост још и онда постоји и не да, да у друштву настуии хладно размишљање, кад је већ ослабила интелектуална радња. На тај начин ми добијамо знањем психолошког дејства алкохола потпуно разумевање кривичних дела, које алкохол проузрокује. Она се могу тачно израчунати статистиком, а да се и не посматрају и проучавају посведневно. Покретна узбуђеност показује се у најнижем степену у многом и глаоном говору, викању, певању — неред; за тим се дешава наваљпвање несмишљеним покретима на мртве предмете, чија боја, облик, често и сама њихова постојаност проузрокује надражај — поништај туђих ствари; за тим долазе сукоби с људима, који у превеликој узбуђености воде од вређања ка нарушавању домаћег реда, ка

18 ) Овде би се момо и иа то указати, како су од велике важности ова испитивања за проблем »сдо&одне воље*. Ре®лекс је проста радња воље. РеФлекс се изазива већ код 10 грама адкохола, који одговарају око 3 мале чашиде коњака, једном десидитру вина, четвртини литра пива. Дакле, нарушавање вољне радње почиње се већ при тако малој количини, која је далеко од тога да опије. Ово јединство »слободне воље« пење се полако без оштре границе, докле га нестане и док се сасвим не искључи у смислу § 51. гр. каз. законика. Отуда излази: 1. да недостатак одређеног ступња границе између слободне воље и потпуног искључења исте почива на недовољној нсихолошкој претпоставци; 2. да се не сме учинити приписивање суделовања радње, која је у напитом стању извршена, независно од степена напитости.

19 ) КгаереНп а. 0. 8. 192.